Metodski potencijali hermeneutičkog pragmatizma u razumevanju i primeni načela ne bis in idem

Apstrakt

U radu se razmatraju saznajne mogućnosti hermeneutičkog pragmatizma u razrešavanju kontroverzi vezanih za primenu načela ne bis in idem. U krajnjoj liniji, ovaj rad je pokušaj da se pronađe srednje rešenje između hermeneutičkog realizma, koji dolazi do izražaja u poslednjim presudama Evropskog suda za ljudska prava na ovu temu, i hermeneutičkog relativizma, izraženog u delu pravne teorije i praksi sudova u SAD, gde se zapravo konfrontiraju dva ključna načela pravnog poretka: pravna sigurnost i pravičnost. Srednje rešenje za koje se zalažemo u ovom slučaju predstavlja pokušaj relativizacije načela ne bis in idem u situacijama kada se postavi dilema dvostrukog suđenja, ali relativizacije koja će uspeti da izbegne zamke arbitrernosti u ovoj oblasti. U suštini, ovaj pristup polazi od hipoteze da ocenu istovetnosti kažnjivog dela treba vršiti ne samo polazeći od činjeničnog stanja već i sa stanovišta vrednosti koje se štite u konkretnom slučaju. Kumulativnost kriterijuma ocene istovetnosti dela nije posebna novina ovog pristupa. Drugi bitan momenat zapravo je odgovarajući pokušaj teorijskog opravdanja ovog pristupa. Taj pokušaj se fokusira na jedno realističko shvatanje teleološkog metoda po formuli “vaganje interesa na osnovu vaganja činjenica” što omogućava formulisanje modela primene principa ne bis in idem u gore izloženom smislu.