Старосна граница способности за сношење кривице у кривичноправном смислу

Сажетак

Старосна граница способности за сношење кривице се у нашој кривичноправној теорији, традиционално означавала као старосна граница кривичне одговорности. Од усвајања новог Кривичног законика из 2006. године (те новела ЗКП-а из 2009. године), термин кривична одговорност је консеквентно елиминисан из нашег кривичног права, па ако суд утврди да недостаје било који од обавезних елемената кривичног дела утврђених у Кривичном законику, или да је искључена противправност, односно кривица, тада неће постојати кривично дело. У раду се објашњава законско решење у Србији, те износе одређени компаративни примери. Аутор посебну пажњу посвећује анализи кривичноправне природе старосне границе способности за сношење кривице, која се у већини компаративно оријентисаних истраживања (а посебно у радовима на енглеском језику), означава термином „старосна граница кривичне одговорности“. Различита законска решења која се односе на старосну границу способности сношења кривице су резултат како различите кривичноправне традиције, тако и погледа на социјалне и психолошке аспекте проблема малолетничке делинквенције, односно делинквенције малолетних лица, где би спадала како кривична дела учињена од стране малолетника, тако и дела која су противправна и законом одређена као кривична дела, а која су учинила деца. Из анализе изнете у раду, може се извести закључак да није могуће априорно тврдити да се деца која учине дело које је противправно и законом утврђено као кривично дело аутоматски сматрају „неурачунљивим“ лицима. Законодавац је, утврђујући да се у односу на лица која у време извршења дела нису навршила четрнаест година (деца), не могу изрећи и применити кривичне санкције, као ни друге мере које се иначе могу изрећи и применити малолетницима, њих одредио као апсолутно неспособне за сношење кривице, јер се супротно ни у ком случају не може утврђивати, док је у уобичајеним случајевима утврђивања (не)урачунљивости, претпоставка да је неко лице било урачунљиво, па се уколико постоје одговарајући основи, може утврђивати супротно. Мада се у закону за децу, тј. лица која у време извршења дела немају навршених 14 година, не користи термин „неспособни да сносе кривицу“, јасно је да се ради о њиховој апсолутној неспособности сношења кривице, која је дефинисана потпуно објективно и заснива се искључиво на узрасту учиниоца дела.