Трендови криминалитета и организованог криминалитета у Републици Чешкој

Сажетак

У Републици Чешкој је у периоду од 1990–1999. године забележен континуирани пораст стопе криминалитета. Што се структуре дела тиче, највећи проценат, око 82%, су чинила дела имовинског криминалитета што је знатно више у поређењу са ранијим годинама када је тај проценат био скоро дупло мањи. Повећан је и број насилничких кривичних дела а највеће штете су проузроковала дела економског криминалитета. Студије о жртвама су показале да је у периоду 2002–2006. године скоро 2/3 респондената било виктимизовано неким од кривичних дела у погледу којих су биле прикупљане информације. Разлози за овакве промене у погледу стања криминалитета у Републици Чешкој су бројни. Међу њима треба поменути трансформацију економског и политичког система, процес транзиције, велики број младих људи који је почетком 90-их година достигао старосну границу кривичне одговорности, слабљење неформалне социјалне контроле, усвајање других вредносних оријентација попут индивидуализма и финансијског успеха. Као теоријско објашњење може се користити теорија аномије Е. Диркхеим-а. По њој криминалитет је резултат социјалне дезинтеграције и рационалних одлука појединаца. Један од типова криминалитета који је дошао до изражаја у оваквим околностима је и организовани криминалитет. У социјалистичком систему могућности за његов развој су биле ограничене мада се могу навести неки облици криминалних понашања који су имали елементе организованог криминалитета (илегална замена валута или илегалан увоз неких враста роба итд.). Са настанком отвореног тржишта и слободног кретања људи, робе и капитала створене су повољније могућности за развој овог типа криминалитета а нарочито имајући у виду добар географски положај Републике Чешке. Криминалне организације у овој земљи немају карактер великих пирамидалних структура већ су у питању мање флексибилне групе које сарађују са великим криминалним организацијама из иностранства. Поред Чеха, припадници криминалних организација су и странци, углавном из Украјине, Русије, Вијетнама, Албаније итд. На вишим нивоима унутар криминалних организација је изузетно важна етничка припадност (осим код неких странаца, нпр. са простора бивше Југославије) док супротно важи за ниже нивое у организији. Управо у том сегменту има највише држављана Републике Чешке. Прве мере у борби против организованог криминалитета предузете су 1997. године. Оне су се углавном односиле на доношење и промену правних норми у кривичном законодавству. Дефинисан је појам организоване криминалне групе, омогућено лакше гоњење припадника криминалних организација, донета су правила о заштити сведока, о привременом и трајном одузимању имовине, о прикривеном иследнику итд. У Републици Чешкој су такође од појаве организованог криминалитета спровођена криминолошка истраживања са циљем његовог што ефикаснијег сузбијања