О евентуалном умишљају

Сажетак

Важећи немачки Кривични законик не садржи одредбу о евентуалном умишљају, већ његово дефинисање препушта науци и судској пракси. У раду се скицира развојни пут овог спорног питања у Немачкој, а конкретно се након уводног разликовања умишљаја првог степена, директног и евентуалног умишљаја, објашњавају слабости теорије представе и теорије воље, да би се након цитирања релевантних одлука немачке судске праксе као разграничавајући критеријум између евентуалног умишљаја и свесног нехата поставило „опредељивање за могућу повреду правног добра“, уз његову даљу конкретизацију путем одређених формула и индикатора, са посебним освртом на решавање граничних случајева путем „свеукупног сагледавања свих објективних и субјективних околности конкретног случаја“ и уз закључно одређивање умишљаја као вредносног суда судије.