Грађанско и кривично право на граници одузимања имовинске користи и имовинскоправног захтева
DOI:
https://doi.org/10.5937/crimen2503383TКључне речи:
имовинскоправни захтев, одузимање имовинске користи, накнада штете, кривични поступак, парнични поступакСажетак
Овај рад истражује сложени правни однос између грађанског и кривичног права у контексту одузимања имовине и имовинскоправних захтева у Хрватској. У средишту анализе налази се поређење два правна института: захтева за накнаду штете, односно имовинскоправних захтева (који се обично подносе у парничном поступку или као адхезиони захтев у оквиру кривичног поступка) и одузимања имовинске користи (мере кривичног права суи генерис). Ауторка испитује њихову правну природу, сврху и међусобне разлике. Рад почиње контекстуализацијом адхезионог поступка, који омогућава кривичном суду да одлучује о захтевима грађанскоправне природе, као што је накнада штете. Кривични суд може одредити одузимање имовинске користи у корист државе, док оштећени истовремено потражује исти износ као накнаду штете, што потенцијално доводи до ситуације у којој се од окривљеног два пута потражује исти износ. Кроз правну анализу и студије случаја, посебно на примеру кривичног дела проневере, рад показује како судске одлуке могу ненамерно омогућити или онемогућити накнаду штете услед погрешног тумачења правне природе имовинске користи у односу на накнаду штете. Лутање судова у примени правних принципа, као што је рес јудицата, правила литиспенденције и забране двоструке накнаде (доубле recovery) указује на постојање празнине у судском разумевању. Кључна је разлика у сврси ова два института: имовинскоправни захтев усмерен је на враћање оштећеног у пређашње стање, док је одузимање имовинске користи усмерено на спречавање противправног богаћења и има казнено-превентивну функцију. Иако се материјално могу преклапати, њихов правни основ је различит. Штавише, хрватски судови су дужни да одузму имовину стечену кривичним делом, без обзира на то да ли је оштећени тражио грађанску накнаду. Укидањем Посебног закона о одузимању имовинске користи 2017. године, оштећеном је укинуто право на накнаду из одузете имовине. На крају, рад позива на хармонизацију судске праксе и јасније законско уређење, ради спречавања преклапања правних исхода, заштите права оштећених и обезбеђења доследне примене правде
Downloads
Референце
Bačić, Franjo, and Šime Pavlović. Komentar Kaznenog zakona. Zagreb: Organizator, 2004.
Galiot, Mijo, and Vanesa Brizić Bahun. “Položaj oštećenika u adhezijskom postupku.” In Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, edited by Dalibor Rittossa et al., 451–69. Rijeka: Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, 2021. https://doi.org/10.30925/zpfsr.42.2.11
Galiot, Mijo, and Vanesa Brizić Bahun. “Osiguranje imovinskopravnog zahtjeva.” In Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, edited by Dalibor Rittossa et al., 967–99. Rijeka: Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, 2022. https://doi.org/10.30925/zpfsr.43.3.13
Grubišić, Ines. “Imovinskopravni zahtjev prema okrivljeniku odgovornoj osobi kada je kaznenim djelom pribavio imovinsku korist za pravnu osobu.” In Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, edited by Dalibor Rittossa et al., 741–60. Rijeka: Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, 2014.
Ivičević Karas, Elizabeta. “Kaznenopravno oduzimanje nezakonito stečene imovinske koristi.” Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu 14, no. 2 (2007): 673–94.
Ivičević Karas, Elizabeta. “Utvrđivanje imovinske koristi stečene kaznenim djelom primjenom bruto ili neto načela s obzirom na pravnu prirodu mjere (proširenog) oduzimanja imovinske koristi.” Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu 17, no. 1 (2010): 191–210.
Klarić, Petar, and Martin Vedriš. Građansko pravo: opći dio, stvarno pravo, obvezno i nasljedno pravo. Zagreb: Narodne novine, 2008.
Marušić, Vanja, Marija Vučko, and Mirta Kuštan. “Oduzimanje imovinske koristi i privremene mjere osiguranja s posebnim osvrtom na trajanje mjera i poteškoće u praksi.” Hrvatski ljetopis za kaznene znanosti i praksu 27, no. 2 (2020): 471–96.
Nikšić, Saša. “Imovina u građanskom pravu.” In Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, edited by Tamara Karlović et al., 1599–1633. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Pravni fakultet, 2012.
Novoselec, Petar, and Igor Martinović. Komentar Kaznenog zakona. Knjiga 1: Opći dio. Zagreb: Narodne novine, 2019.
Petranović, Milan. “Oduzimanje imovinske koristi ostvarene kaznenim djelom.” In Aktualna pitanja kaznenog zakonodavstva. Zagreb: Inženjerski biro, 2000.
Tripalo, Dražen, and Tomislav Brđanović. Imovinskopravni zahtjev, odluka o imovinskopravnom zahtjevu, oduzimanje imovinske koristi i privremene mjere osiguranja – teorijski i praktični aspekti za suce i državne odvjetnike – Priručnik za polaznike/ice. Zagreb: Pravosudna akademija, 2023.
Turković, Ksenija, Petar Novoselec, Velinka Grozdanić, Anita Kurtović Mišić, Davor Derenčinović, Igor Bojanić, Maja Munivrana Vajda, Marin Mrčela, Sanja Nola, Sunčana Roksandić Vidlička, Dražen Tripalo, and Aleksandar Maršavelski. Komentar Kaznenog zakona i drugi izvori novoga hrvatskog kaznenog zakonodavstva. Zagreb: Narodne novine, 2013.
Šago, Dinka, and Marija Pleić. “Adhezijsko rješavanje imovinskopravnog zahtjeva u kaznenom postupku.” In Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, edited by Dalibor Rittossa et al., 967–99. Rijeka: Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, 2012.
Vedriš, Martin, and Petar Klarić. Građansko pravo, Opći dio, stvarno pravo, obvezno i nasljedno pravo. Zagreb: Narodne novine, 2003.
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2025 Силвија Трипало
Овај рад је под Creative Commons Aуторство 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори задржавају ауторска права и дају часопису право првог публиковања рада, што омогућава другима да деле рад уз признање ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
