ПРАВНИ АСПЕКТИ УЛОГЕ НАДЗОРНИКА СВЕШТЕНСТВА У ПРАШКОЈ ДИЈЕЦЕЗИ С ПОЧЕТКА 15. ВЕКА
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_21106AКључне речи:
Надзорник свештенства, Прашка дијецеза, Црквени судија, Земље Бохемијске круне, Морални деликтиСажетак
Један од кључних периода за еволуцију средњевековне административне црквене структуре у Краљевству Бохемије био је 14. век. Овај период поставља темељ великом броју напредних установа и бироа у оквиру црквене администрације. Један од њих био је Надзорник свештенства. Оснивање службе датира око половине 14. века и, иако је представљало покушај цркве да стави на снагу статуте представљене на синодима, разлог оснивања треба тражити и у политичким тежњама првог прашког надбискупа. Corrector cleri civitatis et diocesis Pragensis службовао је само у Прашкој дијецези и био јединствена институција у границама средњевековне Европе, будући да није заживео у другим регијама. Надзорник свештенства био је институција слична кривичном судији, чији је задатак такође било истраживање и проматрање моралности свештенства, те и, уколико се икакве сумње у понашање свештеника роде, спровођење испитивања и евентуално одређивање казне.
Овај рад анализира Acta correctoris cleri из 1407–1410, једини свеобухватни сачувани извор који предочава рад Надзорника у оквиру Прашке дијецезе. Због свог значаја, извор је био предмет различитих анализа у прошлости, те ће аутор покушати да у овом раду приђе предмету из правне перспективе. Прво ће направити везу између писаног и обичајног права, показујући, кроз изводе из статута синода, каква је требало да буде поправна мера. Затим, предвиђена поправна мера ће бити упоређена са судском праксом надзорникове канцеларије, одражавајући стварност. Већина покренутих случајева тиче се кршења дужности целибата, али извор прилаже и случајеве светогрђа, крађе, убиства или просто учествовања у нечасним понашањима попут коцкања или посећивања локалних крчми. Махом је у рукама архиђакона било да таква девијантна понашања пријаве Надзорнику, који би поступак започео позивањем свештеника у Праг, испитивањем и одређивањем могуће казне. Испитивање би, у неким другим случајевима, могли да иницирају други свештеници који су начелно морали да пријаве било какво сумњиво понашање, иако је то могло да послужи као скретање пажње с испитивања њих самих – када би их Надзорник упитао јесу ли имали икакву жену из парохије, понекад су одговарали „Кунем се Библијом да нисам, али мислим да суседни свештеник јесте.”
Циљ овог рада, стога, јесте да скрене пажњу на различите видове кажњавања које је одређивао Надзорник свештеника; њихов карактер, временски период који је дат за поправљање свештениковог понашања, и на могућу везу статуса свештеника с добијеном санкцијом. Рад се фокусира на моралне деликте јер су они чинили већину случајева који су долазили пред суд; такође предочава благост кажњавања уопште, а нарочито по питању рецидивизма.
Референце
Jan Adámek, Korektor kléru arcidiecéze pražské jako trestní soudce. Sacri canones servandi sunt, Historický ústav AV ČR, Praha 2008.
Jan Adámek, Archiv český díl XLIII. Acta correctoris cleri civitatis et diocesis Pragensis annis 1407–1410 comparata, Centrum medivistických studií, Praha 2018.
James A. Brundage, Law, Sex, and Christian Society in Medieval Europe, The University of Chicago Press, Chicago – London 1987.
Miroslav Flodr, Právní kniha města Brna z poloviny 14. století, Archiv města Brna, Brno 1990.
Paul Fournier, Les officialités au Moyen Age. Étude sur l’organisation, la competénce et la competénce de tribunaux ecclésiastiques ordinaire en France de 1180 a 1328, Paris 1880.
Emil Friedberg, Corpus iuris Canonici, Gratz 1959.
Peter Herde, Römisches und Kanonisches Recht Bei der Verfolgung des Fälschungdelikts im Mittelalter, Cambridge University Press, Cambridge 1965.
Paul Hinschius, System des Katholischen Kirchenrechts mit besonderer Rücksicht auf Deutschland, Berlin 1895.
Ivan Hlaváček, Zdeňka Hledíková, Vizitační protokol pražského arcijáhenství pražského arcijáhna Pavla z Janovic z let 1379–1382, Akademia, Praha, 1973.
Zdeňka Hledíková, Korektoři kléru pražské diecéze, Právněhistorické studie 16, Academia, Praha 1971.
Zdeňka Hledíková, Úřad generálních vikářů pražského arcibiskupa v době předhusitské, Praha 1971.
Zdeňka Hledíková, Svět české středověké církve, Argo, Praha 2010.
Hermenegild Jireček, Codex iuris Bohemici, Praha 1870.
Jiří Kejř, Výbor rozprav a studií z kodikologie a právníh dějin, Masarykův ústav a Archiv Akademie věd, Praha, 2012.
Božena Kubíčková-Čádová, K počátkům pražského oficialátu, Sborník příspěvků k dějinám hlavního města Prahy 5, Praha 1932.
Alexander Patschowsky, Die Anfange einer ständigen Inquisition in Böhmen, Walter de Gruyter, Berlin – New York 1975.
Antonín Podlaha, Akta korektorů duchovenstva diecéze pražské z let 1407–1410, Sumptibus S. F. Capituli Metropolitani Pragensis, Praha 1921.
Jaroslav V. Polc, Zdeňka Hledíková, Pražské synody a koncily předhusitské doby, Karolinum, Praha 2002.
Jiří Spěváček, Václav IV., Svoboda, Praha, 1986.
Robert Vlk, „Clerus ludens et bibens”, Časopis Matice moravské 2/2020, 303–323.
