УТИЦАЈ ИСПОВЕСТИ ТРГОВАЦА НА РАЗВОЈ ПОСЛОВНОГ ПРАВА ТОКОМ ЗЛАТНОГ ДОБА: КАЗУИСТИЧКИ ПРИСТУП ТОМАСА ДЕ МЕРКАДА И МАРТИНА ДЕ АСПИЛКВЕТА ТРГОВАЧКОМ ПРАВУ
Сажетак
Шпанија 1492, као капија ка Индији, постаје центар светске економске активности. У Севиљи је био концентрисан монопол транс-атланске трговине, и њене администрације оличене у Кући уговарања* (Casa de la Contratacion). Управо је Католичко шпанско краљевство постало колевка контра-реформације, водивши ка правом католичком буђењу. Овај контекст интелектуалног и економског процвата, учинио је шеснаести век шпанским Златним добом (Siglo de Oro). Последично, пало је на моралне теологе Школе у Саламанки, уједно и правнике и свештенике, да дају одговоре на питања хришћанства о новим економским праксама, те да се упознају с протестантским доктринама које надиру с истока.
У светој исповести, дужност је исповедника да слуша свог покајника, те да му потом разоткрије морално правило које се примењује на ситуацију коју му је изложио. Питања покајника називју се случајеви савести и откривају ситуацију у којој је примењено морално и правно правило намењено за даљу примену у свакодневним друштвеним и економским односима зависно од чињеничних околности, недоумица и питања која се појаве. У напору да се хармонизују одговори исповедника покајницима, појавила се литература казуистике, то јест, литература која се односи на изучавање случајева савести у облику Приручника за исповеднике и покајнике. Ове књиге случајева, преузете директно од питања упућених теолозима, написане су и на латинском, као методолошко упутство, за исповеднике, али и на колоквијалном језику не би ли и покајници – који не припадају свештенству, те стога нису латинисти – такође могли да пронађу правна правила за примену у свакогневној трговачкој пракси, без потребе да иду у исповедаоницу.
Како би осигурао спас своје душе, трговац је привредну активност морао да води у складу с хришћанским моралом. Кроз исповест, исповедник је давао правни и теолошки савет неопходан не би ли се остварила та сврха, али је такође судио о моралности свог покајника одлуком о томе да ли да му да опрост или не. Морао је, стога, да зна хришћанске моралне заповести справљене да диригују пословним животом, али и институције грађанског права које су се користиле у пословној пракси. Исповедник је, такође, морао да разреши случај савести који му је изложен формулишући своје морално мишљење. То мишљење, подложно полемици, уношено је у казуистичку литературу која је потом расејавана по Европи на коришћење како исповедницима, тако и покајницима.
Две књиге доктора казуистичке читературе Саламанке ово савршено илуструју. Најпре, Приручник исповедника и покајника, Мартина де Аспилквета (Martín de Azpilcueta), у коначној верзији објављеног у Саламанки 1556. Његова латинска верија је распрострањена широм Европе. А затим и Збирка понуда и уговора трговаца и понудилаца, Томаса де Меркада (Tomás de Mercado), објављена 1569. у Саламанки, која садржи случајеве савести преузете директно из исповести севиљских трговаца у пословима с Индијцима.
Референце
The Bible, New International Version, 1983.
Catechismus, ex decreto Concilii Tridentini, ad parochos, Pii Quintii pont. max. iussu editus, Paulum Manutium, Rome 1566 – Ed. Consulted: Catechismus ex decreto concilii tridentini, Ex Officina Bernhardi Tauchnitz, Lipsiae (Leipzig) 1856, original text – The Catechism of the Council of Trent, George Routledge and Co., London 1852, translation by Theodore A. Buckley.
Saint Thomas Aquinas, Summa Theologica, c. 1230, Ia-IIae.
Martín de Azpilcueta, Manual de confesores y penitentes, Andrea de Portonariis, Salamanque 1556 – Ed. Consulted: Francisco Fernandez de Cordova, Valladolid 1566.
Alexandre Furetière, Dictionnaire Universel, A. et R. Leers, La Haye – Rotterdam 1690.
Tomás de Mercado, Suma de Tratos y Contratos de Mercaderes, Salamanca 1569 – Ed. Consulted: Tomás de Mercado, Suma de tratos y contratos de mercaderes y tratantes. Edición facsimilar, Ediciones Universidad Salamanca, Salamanca 2015.
Antonio Acosta Rodríguez, Adolfo L. González Rodríguez, Enriqueta Vila Vilar, La Casa de la Contratación y la navegación entre España y las Indias, Universidad de Sevilla, Sevilla 2003.
André A. Alves, José M. Moreira, The Salamanca School, Bloomsbury 2013.
Juan Belda Plans, La escuela de Salamanca y la renovación de la teología en el siglo XVI, Biblioteca de Autores Cristianos, Madrid 2000.
Bartolomé Bennassar, Jean Jacquart, Le 16e siècle, Armand Colin, Paris 2013.
Harold J. Berman, Faith and Order: The Reconciliation of Law and Religion, Scholar Press for Emory University, Atlanta 1993.
Antonio M. Bernal, „Tomás de Mercado y las ‘negociaciones’ con las Indias”, in: Tomás de Mercado, Suma de tratos y contratos de mercaderes y tratantes. Edición facsimilar, Ediciones Universidad Salamanca, Salamanca 2015, 43–71.
Manuela Bragagnolo, „Les voyages du droit du Portugal à Rome: le ‘Manual de confessores’ de Martín de Azpilcueta (1492–1586) et ses traductions”, Max Planck Institute for European Legal History Research Paper Series, 2018–13.
José Cervera Pery, La Casa de Contratación y el Consejo de Indias (las razones de un superministerio), Ministerio de Defensa, Madrid 1997.
Wim Decock, „Collaborative Legal Pluralism: Confessors as Law Enforcers in Mercado’s Advice on Economic Governance (1571)”, Rechtsgeschichte, Vol. 25, 2017, 103–114.
Wim Decock, Le marché du mérite: penser le droit et l’économie avec Léonard Lessius, Zones sensibles, Bruxelles 2019.
Jean Delumeau, „Prescription and reality”, Edmund Leites (ed.), Conscience and Casuistry in Early Modern Europe, Cambridge University Press, 1988, 138–158.
Pierre Dupont, La Langue du Siècle d’Or: syntaxe et lexique de l’espagnol classique, Presse de la Sorbonne Nouvelle, Paris 1998.
Renate Dürr, „Confession as an instrument of Church discipline: A Study of Catholic and Lutheran Confessional Manuals from the XVIth and XVIIth centuries”, Creativity and Norm-Making: Tensions in the Latter Middle-Ages and the Early Modern Era, Bill, Leiden – Boston 2013, 215–240.
Thomas Duve, „The School of Salamanca: A Case of Global Knowledge Production”, Max Planck Institute for European Legal History Research Paper Series, 2020–12, 18.
José L. Egío García, „Tomás de Mercado y la transfretación global de bienes y normas”, Cauriensia, Vol. 15, 2020, 169–200.
Francisco Gómez Camacho, Economía y Filosofía Moral: La formación del Pensamiento Económico Europeo de la Escolástica Española, Sintesís Editorial, Madrid 1998.
Marjorie Grice-Hutchinson, Early Economic Thought in Spain, 1117–1740, Zlien & Uwin, Londres 1978.
Paolo Grossi, Scritti Canonistici, Giuffré Editore, Milan 2013.
Pierre Hurtubise, La casuistique dans tous ses états: de Martín Azpilcueta à Alphonse de Ligori, Ottawa: Novalis, 2005.
Albert R. Jonsen, Stephen Toulmin, The Abuse of Casuistry: a History of Moral Reasoning, University of California Press, 1990.
Rodrigo Muñoz de Juana, „Scholastic Morality and the Birth of Economics: The Thought of Martín de Azpilcueta”, Journal of Markets and Morality, Vol. 4, no. 1 (Spring 2001), 14–42.
James F. Keenan, Thomas A. Shannon, The context of casuistry, Georgetown University Press, 1995.
Miguel Á. Ladero Quesada, El primer oro de América: los comienzos de la Casa de la Contratación de las Indias, Real Academia de la Historia, 2002.
Odd Langholm, The merchant in the confessional: trade and price in the pre-reformation penitential handbooks, Leiden: Brill, 1992.
Odd Langholm, The Legacy of Scholasticism in Economic Thought, Cambridge University Press, 1998.
Eufemio Lorenzo Sanz, Comercio de España con América en la época de Felipe II, Servicio de Publicaciones de la Diputación Provincial de Valladolid, 1980, 2 Vols.
Olivier Merlin Walch, Dictionnaire Juridique Français/Espagnol Español/Francés, LGDJ, 20126.
Pierre Michaud-Quantin, Sommes de casuistique et manuels de confession au Moyen Âge (XII–XVIème siècles), Lille: Giard, 1962.
Francisco Morales Padrón, Historia de Sevilla: La ciudad del Quinientos, Universidad de Sevilla, 1997, Vol. 3.
Marie-France Renoux-Zagamé „Lois du ciel et Lois des hommes selon les Manuels des confesseurs. Le pouvoir du pouvoir invisible dans la France laïque”, Mélange en l’honneur d’Anne Lefebvre-Teillard, Éditions Panthéon-Assas, 2009, 867–887
Durant W. Jr. Robertson, „A note on the classical origin of ‘Circumstances’ in the medieval confessional”, Studies in philology, Vol. 53, 1946, 6–14.
Hector Menteith Robertson, Aspects of the Rise of Economic Individualism: A Criticism of Max Weber and His School, Kelley & Millman Inc., New York 1959.
Rudolf Schüßler, The debate on Probable Opinions in the Scholastic Tradition, Brill, 2019.
Ramón M. Serrera Contreras, „La Casa de la Contratación en el Alcázar de Sevilla (1503–1717)”, Boletín de la Real Academia Sevillana de Buenas Letras, Vol. 36, 2008, 141–176.
Bernard Sesé, Marc Zuili, Vocabulaire de langue espagnole classique: XVIe et XVIIe siècles, Armand Colin, 2006.
Richard H. Tawney, Religion and the Rise of Capitalism, Pelican Books, 1940.
Stefania Tutino, Uncertainty in Post-Reformation Catholicism: A History of Probabilism, Oxford University Press, 2017.
