ОДМЈЕРАВАЊЕ КАЗНЕ - АНАЛИЗА РЈЕШЕЊА У КАЗНЕНОМ ЗАКОНУ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ ОД 26. ЈУНА 1879. ГОДИНЕ
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_23102AКључне речи:
Одмјеравање казне, Индивидуализација казне, Степен кривичне одговорности, Скривљеност, Отежавајуће и олакшавајуће околностиСажетак
Одмјеравање казне је критична фаза у систему казненог/кривичног правосуђа у којој судија (најчешће) одлучује о примјереној казни за особу осуђену за почињено кажњиво дјело. Овај кривичноправни институт има кључну улогу у одржавању друштвеног реда, одвраћању од криминалног понашања и постизању правде. Приликом одређивања одговарајуће казне, судије узимају у обзир различите факторе, укључујући природу и тежину кажњивог дј ела, починитељеву криминалну прошлост, његово кајање и спремност да преузме одговорност те утицај на жртву. Смјернице за одмјеравање казни, у свакој јурисдикцији, одређене су најчешће законом, те дају оквир који судије треба да слиједе. Одмјеравање казне укључује пажљиву равнотежу између права починитеља и друштвених интереса, уз сталне напоре да се истраже дј елотворније и правичније праксе изрицања казни. У овоме раду ће бити разматран приступ одмјеравању казне у Казненом закону о злочинствима и преступцима за Босну и Херцеговину из 1879. године. Први босанскохерецговачки казнени (кривични) закон је више пута новелиран, но те измјене и допуне нису значајније утицале на систем одмјеравања казне установљен овим прописом. Кратак осврт ће бити дат и на опште доктрине које се тичу одмјерававања казне.
Референце
Милош Бабић и Иванка Марковић, Кривично право, Општи дио, Шесто издање, Универзитет у Бањој Луци – Правни факултет, Бања Лука 2018.
Фрањо Бачић, Кривично право, Опћи дио, Четврто, измијењено издање, Информатор, Загреб 1995.
Eduard Eichler, Das Justizwesen Bosniens und der Hercegovina, Landesregierung für Bosnien und die Hercegovina, Wien 1889.
Мустафа Имамовић, Хисторија државе и права Босне и Херцеговине, Треће издање, Магистрат, Сарајево 2003.
Мустафа Имамовић, Основе уставно-политичког развитка и државноправног положаја Босне и Херцеговине, Универзитет у Сарајеву – Правни факултет, Сарајево 2006.
Мустафа Имамовић, Правни положај и унутрашњо-политички развитак БиХ од 1878. до 1914., Магистрат и Универзитет у Сарајеву – Правни факултет, Сарајево 2007.
Милош Радовановић, Кривично право, Општи део, Савремена администрација, Београд 1966.
Сања Савић, Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину, Универзитет у Источном Сарајеву – Правни факултет, Источно Сарајево 2021.
Ferdinand Schmid, Bosnien und die Herzegovina unter der Verwaltung ÖsterreichUngarns, Verlag von Veit & Comp, Leipzig 1914.
Тома Живановић, Основни проблеми кривичног права и друге студије, Службени лист СФРЈ, Београд 1986.
Бојан Златарић и Мирјан Дамашка, Рјечник кривичног права и поступка, Информатор, Загреб 1966.
Мехмед Бечић, „Рецепција кривичног права у Босни и Херцеговини у другој половини XIX стољећа, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, LIX – 2016: 219–244.
Филип Новаковић, „Органи власти у Босни и Херцеговини по Земаљском уставу (штатуту) од 17.02.1910. године“, Правни хоризонти, III(2)/2020: 163–176.
Werner Ogris, „Die Rechtsentwicklung in Cisleithanien“, A. Wandruszka, P. Urbanitsch, Die Habsburgermonarchie 1848–1918, Band II: Verwaltung und Rechtswesen, Verlag der österreichischen Akademie der Wissenshaften, Wien 2003, 538–662.
Thomas Olechowski, „Zur Entstehung des österreichischen Strafgesetzes 1852“, T. Olechowski, Ch. Neschwara, A. Lengauer, Grundlagen der österreichischen Rechtskultur: Festschrift für Werner Ogris zum 75. Geburtstag, Wien-KölnWeimar, Böhlau Verlag, 2010, 319–341.
Béla Sarlós, „Das Rechtswesen in Ungarn 1848–1918“, Acta Historica Academiae Scientiarum Hungaricae, Vol. 21, No. 3/4 (1975): 309–347
