SENTENCING - АNALYSIS OF SOLUTIONS IN THE PENAL CODE OF BOSNIA AND HERZEGOVINA OF JUNE 26, 1879
Abstract
Sentencing is a critical stage in the criminal/criminal justice system where a judge (most often) decides on an appropriate sentence for a person convicted of a crime. This criminal justice institute plays a key role in maintaining social order, deterring criminal behaviour and achieving justice. When determining an appropriate sentence, judges consider a variety of factors, including the nature and severity of the offence, the offender’s criminal history, his remorse and willingness to take responsibility, and the impact on the victim. Sentencing guidelines, in each jurisdiction, are usually set by law and provide a framework for judges to follow. Sentencing involves a careful balance between offender rights and societal interests, with ongoing efforts to explore more effective and fair sentencing practices. This paper will consider the approach to sentencing in the Criminal Law on Crimes and Misdemeanors for Bosnia and Herzegovina from 1879. The first penal (criminal) law of Bosnia and Herzegovina was amended several times, but these amendments did not significantly affect the sentencing system established by this regulation. A brief review will also be given to the general doctrinal questions concerning sentencing.
References
Милош Бабић и Иванка Марковић, Кривично право, Општи дио, Шесто издање, Универзитет у Бањој Луци – Правни факултет, Бања Лука 2018.
Фрањо Бачић, Кривично право, Опћи дио, Четврто, измијењено издање, Информатор, Загреб 1995.
Eduard Eichler, Das Justizwesen Bosniens und der Hercegovina, Landesregierung für Bosnien und die Hercegovina, Wien 1889.
Мустафа Имамовић, Хисторија државе и права Босне и Херцеговине, Треће издање, Магистрат, Сарајево 2003.
Мустафа Имамовић, Основе уставно-политичког развитка и државноправног положаја Босне и Херцеговине, Универзитет у Сарајеву – Правни факултет, Сарајево 2006.
Мустафа Имамовић, Правни положај и унутрашњо-политички развитак БиХ од 1878. до 1914., Магистрат и Универзитет у Сарајеву – Правни факултет, Сарајево 2007.
Милош Радовановић, Кривично право, Општи део, Савремена администрација, Београд 1966.
Сања Савић, Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину, Универзитет у Источном Сарајеву – Правни факултет, Источно Сарајево 2021.
Ferdinand Schmid, Bosnien und die Herzegovina unter der Verwaltung ÖsterreichUngarns, Verlag von Veit & Comp, Leipzig 1914.
Тома Живановић, Основни проблеми кривичног права и друге студије, Службени лист СФРЈ, Београд 1986.
Бојан Златарић и Мирјан Дамашка, Рјечник кривичног права и поступка, Информатор, Загреб 1966.
Мехмед Бечић, „Рецепција кривичног права у Босни и Херцеговини у другој половини XIX стољећа, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, LIX – 2016: 219–244.
Филип Новаковић, „Органи власти у Босни и Херцеговини по Земаљском уставу (штатуту) од 17.02.1910. године“, Правни хоризонти, III(2)/2020: 163–176.
Werner Ogris, „Die Rechtsentwicklung in Cisleithanien“, A. Wandruszka, P. Urbanitsch, Die Habsburgermonarchie 1848–1918, Band II: Verwaltung und Rechtswesen, Verlag der österreichischen Akademie der Wissenshaften, Wien 2003, 538–662.
Thomas Olechowski, „Zur Entstehung des österreichischen Strafgesetzes 1852“, T. Olechowski, Ch. Neschwara, A. Lengauer, Grundlagen der österreichischen Rechtskultur: Festschrift für Werner Ogris zum 75. Geburtstag, Wien-KölnWeimar, Böhlau Verlag, 2010, 319–341.
Béla Sarlós, „Das Rechtswesen in Ungarn 1848–1918“, Acta Historica Academiae Scientiarum Hungaricae, Vol. 21, No. 3/4 (1975): 309–347
