ПОРЕЂЕЊЕ ПРАВНОГ ПОЛОЖАЈА ЖЕНА У БРАКУ И НАСЛЕЂИВАЊУ У СРПСКОМ ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ ИЗ 1844. И ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ ИТАЛИЈЕ ИЗ 1865.
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_20205AКључне речи:
Положај жене, Српски грађански законик, Грађански законик Краљевине Италије, Брак, Законско наслеђивањеСажетак
Рад се бави упоредном анализом правног положаја жена у Српском грађанском законику (1844) и у Грађанском законику Краљевине Италије (1865) у погледу норми које регулишу положај жене у браку и оних у којима се говори о наслеђивању. Иако је сам стил писања норми другачији, примећује се одређена сличност у одредбама о браку, односима супружника, односима супружника и деце и у погледу тестаменталног наслеђивања. Постоје и одређене разлике које су, у већем делу, занемарљиве. Највећа разлика јесте начин на који је регулисано законско наслеђивање: док је у италијанском признато право на наслеђивање брачној деци без обзира на пол, у српском су жене искључене из наследства. Разлика се огледа и у томе што се прељуба сматра разлогом за сепарацију у Италијанском законику само у случају да је учини жена, док у Српском није прецизиран пол прељубника као могући разлог за развод брака. Српски законодавац уређује и положај жене у задрузи, док италијански не регулише тај институт.
Референце
ИЗВОРИ:
Закон о наслеђивању – Сл. гласник РС, бр. 46/95, 101/2003 – одлука УСРС и 6/2015;
Codice civile del Regno d’Italia, Stamperia Reale, Torino 1865 (доступно на https://www.notaio-busani.it/it-IT/codice-civile-1865.aspx, приступљено 18. априла 2020);
Felice Voltolina, Commento al codice civile del regno d’Italia 25 giugno 1865 colle relative leggi romane, colle opinioni e dottrine de’ piu celebri scrittori di diritto e di legislazione, colle indicazioni delle leggi napoleoniche ed austriache nonche delle patrie sparse in altri codici Felice Voltolina, Tipografia Municipale di Gaetano Longo, Venezia 1873;
Лазар Марковић (прир.), Грађански законик Краљевине Србије са кратким објашњењима, Друго издање, Издавачка књижара Геце Кона, Београд 1921;
Димитрије Матић (прир.), Објаcнење Грађанског законика за Књажество српско 2/1, Београд 1851.
Иван Д. Петковић (прир.), Грађански законик за Краљевину Србију – Објашњен одлукама Касационог суда у Београду, Београд 1939.
Л ИТЕРАТУРА:
Fente successorale: qu’est-ce que c’est?, https://www.capital.fr/votre-argent/fente-successorale-1343470, приступљено 30. октобра 2020;
Сима Аврамовић, „Српски грађански законик (1844) и правни транспланти – копија аустријског узора или више од тога?”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић, (ур.), Српски грађански законик – 170 година, Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање 2014, 13–46;
Sima Avramović, „The Serbian Civil Code of 1844: A Battleground of Legal Traditions”, Thomas Simon, Gerd Bender und Jani Kirov (Hrsg.), Konflikt und Koexistenz Die Rechtsordnungen Südosteuropas im 19. und 20. Jahrhundert, Band II: Serbien, Bosnien-Herzegowina, Albanien, 2017, 380–482;
Marzio Barbagli, David I. Kertzer, Storia della famiglia italiana, 1750–1950, Il Mulino, Bologna 1992;
Ана Божић, Положај жене у приватном праву: кроз историју до данас, Београд 1939;
Elise Boulding, The Underside of History: A View of Women Through Time, Westview Press, Boulder 1977;
Angiolo Burri, Dei diritti delle donne secondo il Codice Civile del Regno d’Italia, Tip. Salani, Firenze 1869;
Giulia Galeotti, „L’autorizzazione maritale nel primo codice civile unitario: un istituto „estraneo” alla tradizione italiana?”, Dimensioni e problemi della ricerca storica 2/2005, 155–182;
W. D’Avanzo, „Successione”, Enciclopedia Italiana – II Appendice, XXXII, Treccani, 1949, 923 (доступно на: Successione, http://www.treccani.it/enciclopedia/ successione_res-f38e76cd-87e6–11dc-8e9d-0016357eee51_%28Enciclopedia-Italiana%29/, приступљено 26. априла 2020);
Наташа Делић, „Кривично дело насиља у породици (члан 194. КЗС): законски појам, доктринарни ставови и судска пракса”, Лепосава Крон (ур.), Насилнички криминал: етиологија, феноменологија, превенција, 2010, 91–110;
Гордана Дракић, Урош Станковић, „Нови подаци о првим покушајима кодификације грађанског права у Кнежевини Србији”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1/2020, 141–157;
https://doi.org/10.5937/zrpfns54-25020
Марија Драшкић, „Усвојење и хранитељство – добра традиција српског грађанског законика?”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 127–144;
Марија Драшкић, Породично право и права детета, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2015;
Joshua Eastin, „Aseem Prakash, Economic Development and Gender Equality:
Is There a Gender Kuznets Curve?”, World Politics 65(1), 2013, 156–186;
https://doi.org/10.1017/S0043887112000275
Eligio Imarisio, Donna poi artista: identità e presenza tra Otto e Novecento, FrancoAngeli, Milano 1996;
Милош М. Јовичић, Правни односи у породици, Лични односи међу супружницима. Родитељско право, Београд 1935;
Андреја Катанчевић, „Трошкови порођаја и Српски грађански законик”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 343–352;
Stefania Licini, „Donne e ricchezza: suggerimenti da una fonte fiscale (Milano, 1862–1900)”, Working papers at the Hyman P. Minsky Dep. of Economic Studies – Quaderni del Dip. di Scienze economiche Hyman P. Minsky, 2004 (доступно на: Donne e ricchezza: suggerimenti da una fonte fiscale (Milano, 1862–1900), https://www.researchgate.net/publication/4998580_Donne_e_ricchezza_suggerimenti_da_una_fonte_fiscale_Milano_1862–1900, приступљено 10. септембра 2020);
https://doi.org/10.17265/1548-6583/2020.03.002
Stefania Licini, „Women, wealth and finance (19th century Italy)”, Working papers at the Hyman P. Minsky Dep. of Economic Studies – Quaderni del Dip. di Scienze economiche Hyman P. Minsky, 2006 (доступно на: Women, wealth and finance. (19th century Italy), https://www.researchgate.net/ publi cation/4923924_Women_wealth_and_finance19th_century_Italy, приступљено 13. септембра 2020);
Лазар Марковић, Наследно право, Београд 1930;
Laura Marchesano, „Alla ricerca di una moglie. Celibato rurale e migrazioni matrimoniali”, Storicamente 6 nr. articolo 5, 2010 (доступно на: Laura Marchesano, Alla ricerca di una moglie. Celibato rurale e migrazioni matrimoniali, https://storicamente.org/marchesano_immigrazione_matrimoniale, приступљено 11. октобра 2020);
Зоран С. Мирковић, „Уводна правила и увођење у живот Српског грађанског законика”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић
(ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 75–104;
Зоран C. Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2017;
Милован М. Митровић, Данило С. Вуковић, Основи социологије права, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2018;
Митра Митровић, Положај жене у савременом свету, Народна књига, Београд 1960;
Anna Maria Mozzoni, La donna in faccia al progetto del nuovo codice civile italiano, Tipografia sociale, Milano 1865;
Carroll Moulton, Ancient Greece and Rome: An Encyclopedia for Students (4 Volume Set), Scribner, New York 1998 (доступно на: Ancient History & Civilisation, MARRIAGE AND DIVORCE, https://erenow.net/ancient/ ancient-greece-and-rome-an-encyclopedia-for-students-4-volume-set/274.
php, приступљено 13. октобра 2020);
Никола Ф. Павковић, „Породична задруга у Српском грађанском законику”, Миодраг Јовичић (ур.), Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844–1994), Зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. маја 1994, 1996, 329–336;
Марко Павловић, „Положај жене по српском грађанском законику”, Миодраг Јовичић (ур.), Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844–1994), Зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. маја 1994, 1996, 207–218;
Germano Palmieri, Dizionario dei termini giuridici, Nuova edizione ampliata e aggiornata, Biblioteca Universale Rizzoli, Milano 2006;
Raffaella Pasquili, „La famiglia nel tempo”, Silvana Serafin, Marina Brollo (ed.), Donne, politica e istituzioni: il tempo delle donne, 2013, 221–233;
Loredana Garlati, „La famiglia tra passato e presente”, Salvatore Patti, Maria Giovanna Cubeddu (ed.), Diritto della famiglia, 2011, 1–48;
Живојин Перић, Задружно право по Грађанском законику Краљевине Србије, Део први, Београд 1924;
Живојин Перић, Лично брачно право по Српском грађанском законику, Библиотека за правне и друштвене науке, Београд 1934;
Сретен Л. Поповић, Путовање по новој Србији 1878. и 1880, Београд 1950;
Kenneth Reid, Marius Johannes De Waal, Reinhard Zimmermann, Comparative Succession Law, Intestate Succession, Oxford University Press, Oxford 2015;
https://doi.org/10.1093/acprof:oso/9780198747123.001.0001
Lucy Riall, „Il sud e i conflitti sociali”, Giovanni Sabbatucci e Vittorio Vidotto (eds), L’Unificazione nazionale, 2011, 129–149;
Bonnie G. Smith, The Oxford Encyclopedia of Women in World History, Volume 1, Oxford University Press, London 2008;
Војислав Станимировић, „Снага обичаја – породица у српском грађанском законику између старог и новог”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 145–166;
Урош Станковић, „Хиљаду осамсто четрдесет шеста – наследноправни положај женске деце по трећи пут на дневном реду”, Српски грађански законик – 170 година, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), 2014, 407–416;
Миленко С. Филиповић, Таково, Београд 1960;
Eva Cantarella, L’ambiguo malanno: condizione e immagine della donna nell’antichità greca e romana, Feltrinelli Editore, Мilano 2010;
Linda L. Clark, Linda Loeb Clark, Women and Achievement in Nineteenth-Century
Europe, Cambridge University Press, Cambridge 2008;
Фердо Чулиновић, Жена у нашем кривичном праву, Глобус, Београд 1934.
