COMPARISON OF THE LEGAL POSITION OF WOMEN IN MARRIAGE AND SUCCESSION IN THE SERBIAN CIVIL CODE OF 1844 AND THE CIVIL CODE OF THE KINGDOM OF ITALY OF 1865

  • Andrej CONFALONIERI
Keywords: Legal position of women, Serbian Civil Code, Civil Code of the Kingdom of Italy, Marriage, Intestate succession

Abstract

This paper deals with a comparative analysis of the legal position of women in the Serbian (1844, hereinafter SCC) and Italian (1865, hereinafter ICC) Civil Codes, considering the norms that regulate the position of women in marriage and those regarding inheritance. Confronting these two codes is relevant for various reasons. Firstly, it has not been done before in Serbian jurisprudence. Secondly, although based on different models (the Italian on the French Code, the Serbian on the Austrian Code, hereinafter ACC), each of them differs in some aspects from their model in the law of marriage and inheritance. Thirdly, it’s important from a historical aspect, because the Italian Kingdom had just been formed and the Serbians had relieved themselves of the centuries-long Turkish government, so there’s a similarity in the process of writing the codes. Although the writing styles of the codes are unalike, there are certain similarities in the provisions on marriage, the relationship between spouses, the relationship between spouses and children, and in terms of testamentary succession. For example, both codes give more rights to the husband (being the „head of the family”), and while the wife can write a will, she is not allowed to be a legal witness to another person’s will. There are several differences between the two codes, but most of them are negligible. For instance, both codes prescribe a parent’s permission for marriage, while the marriageable age that doesn’t require consent differs (i the ICC 25 years old for men and 21 for women, whereas in Serbia it’s 18 years old for both men and women). However, a few differences are relevant. The biggest one is the way in which intestate succession is regulated: the right to inherit is recognized to legitimate children regardless of gender in the Italian code, while in the Serbian code women are excluded from inheritance, which is one of the major differences between the SCC and ACC. In fact, when writing the code, Hadžić didn’t want this provision incorporated in the law, but it was added nevertheless. The second biggest difference between the ICC and the SCC consists in the fact that adultery is considered a reason for legal separation (and not divorce, because divorce was not allowed) in the ICC only if it is committed by the wife, while in the Serbian one the sex of the adulterer is not specified and can lead to divorce even if it’s done by the husband. Finally, the Serbian legislator also regulates the position of women in the „zadruga” (a type of joint family), in which women cannot be members, nor can they inherit, while that institute is not prescribed in the Italian one.

References

ИЗВОРИ:

Закон о наслеђивању – Сл. гласник РС, бр. 46/95, 101/2003 – одлука УСРС и 6/2015;

Codice civile del Regno d’Italia, Stamperia Reale, Torino 1865 (доступно на https://www.notaio-busani.it/it-IT/codice-civile-1865.aspx, приступљено 18. априла 2020);

Felice Voltolina, Commento al codice civile del regno d’Italia 25 giugno 1865 colle relative leggi romane, colle opinioni e dottrine de’ piu celebri scrittori di diritto e di legislazione, colle indicazioni delle leggi napoleoniche ed austriache nonche delle patrie sparse in altri codici Felice Voltolina, Tipografia Municipale di Gaetano Longo, Venezia 1873;

Лазар Марковић (прир.), Грађански законик Краљевине Србије са кратким објашњењима, Друго издање, Издавачка књижара Геце Кона, Београд 1921;

Димитрије Матић (прир.), Објаcнење Грађанског законика за Књажество српско 2/1, Београд 1851.

Иван Д. Петковић (прир.), Грађански законик за Краљевину Србију – Објашњен одлукама Касационог суда у Београду, Београд 1939.

Л ИТЕРАТУРА:

Fente successorale: qu’est-ce que c’est?, https://www.capital.fr/votre-argent/fente-successorale-1343470, приступљено 30. октобра 2020;

Сима Аврамовић, „Српски грађански законик (1844) и правни транспланти – копија аустријског узора или више од тога?”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић, (ур.), Српски грађански законик – 170 година, Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање 2014, 13–46;

Sima Avramović, „The Serbian Civil Code of 1844: A Battleground of Legal Traditions”, Thomas Simon, Gerd Bender und Jani Kirov (Hrsg.), Konflikt und Koexistenz Die Rechtsordnungen Südosteuropas im 19. und 20. Jahrhundert, Band II: Serbien, Bosnien-Herzegowina, Albanien, 2017, 380–482;

Marzio Barbagli, David I. Kertzer, Storia della famiglia italiana, 1750–1950, Il Mulino, Bologna 1992;

Ана Божић, Положај жене у приватном праву: кроз историју до данас, Београд 1939;

Elise Boulding, The Underside of History: A View of Women Through Time, Westview Press, Boulder 1977;

Angiolo Burri, Dei diritti delle donne secondo il Codice Civile del Regno d’Italia, Tip. Salani, Firenze 1869;

Giulia Galeotti, „L’autorizzazione maritale nel primo codice civile unitario: un istituto „estraneo” alla tradizione italiana?”, Dimensioni e problemi della ricerca storica 2/2005, 155–182;

W. D’Avanzo, „Successione”, Enciclopedia Italiana – II Appendice, XXXII, Treccani, 1949, 923 (доступно на: Successione, http://www.treccani.it/enciclopedia/ successione_res-f38e76cd-87e6–11dc-8e9d-0016357eee51_%28Enciclopedia-Italiana%29/, приступљено 26. априла 2020);

Наташа Делић, „Кривично дело насиља у породици (члан 194. КЗС): законски појам, доктринарни ставови и судска пракса”, Лепосава Крон (ур.), Насилнички криминал: етиологија, феноменологија, превенција, 2010, 91–110;

Гордана Дракић, Урош Станковић, „Нови подаци о првим покушајима кодификације грађанског права у Кнежевини Србији”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1/2020, 141–157;

https://doi.org/10.5937/zrpfns54-25020

Марија Драшкић, „Усвојење и хранитељство – добра традиција српског грађанског законика?”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 127–144;

Марија Драшкић, Породично право и права детета, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2015;

Joshua Eastin, „Aseem Prakash, Economic Development and Gender Equality:

Is There a Gender Kuznets Curve?”, World Politics 65(1), 2013, 156–186;

https://doi.org/10.1017/S0043887112000275

Eligio Imarisio, Donna poi artista: identità e presenza tra Otto e Novecento, FrancoAngeli, Milano 1996;

Милош М. Јовичић, Правни односи у породици, Лични односи међу супружницима. Родитељско право, Београд 1935;

Андреја Катанчевић, „Трошкови порођаја и Српски грађански законик”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 343–352;

Stefania Licini, „Donne e ricchezza: suggerimenti da una fonte fiscale (Milano, 1862–1900)”, Working papers at the Hyman P. Minsky Dep. of Economic Studies – Quaderni del Dip. di Scienze economiche Hyman P. Minsky, 2004 (доступно на: Donne e ricchezza: suggerimenti da una fonte fiscale (Milano, 1862–1900), https://www.researchgate.net/publication/4998580_Donne_e_ricchezza_suggerimenti_da_una_fonte_fiscale_Milano_1862–1900, приступљено 10. септембра 2020);

https://doi.org/10.17265/1548-6583/2020.03.002

Stefania Licini, „Women, wealth and finance (19th century Italy)”, Working papers at the Hyman P. Minsky Dep. of Economic Studies – Quaderni del Dip. di Scienze economiche Hyman P. Minsky, 2006 (доступно на: Women, wealth and finance. (19th century Italy), https://www.researchgate.net/ publi cation/4923924_Women_wealth_and_finance19th_century_Italy, приступљено 13. септембра 2020);

Лазар Марковић, Наследно право, Београд 1930;

Laura Marchesano, „Alla ricerca di una moglie. Celibato rurale e migrazioni matrimoniali”, Storicamente 6 nr. articolo 5, 2010 (доступно на: Laura Marchesano, Alla ricerca di una moglie. Celibato rurale e migrazioni matrimoniali, https://storicamente.org/marchesano_immigrazione_matrimoniale, приступљено 11. октобра 2020);

Зоран С. Мирковић, „Уводна правила и увођење у живот Српског грађанског законика”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић

(ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 75–104;

Зоран C. Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2017;

Милован М. Митровић, Данило С. Вуковић, Основи социологије права, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2018;

Митра Митровић, Положај жене у савременом свету, Народна књига, Београд 1960;

Anna Maria Mozzoni, La donna in faccia al progetto del nuovo codice civile italiano, Tipografia sociale, Milano 1865;

Carroll Moulton, Ancient Greece and Rome: An Encyclopedia for Students (4 Volume Set), Scribner, New York 1998 (доступно на: Ancient History & Civilisation, MARRIAGE AND DIVORCE, https://erenow.net/ancient/ ancient-greece-and-rome-an-encyclopedia-for-students-4-volume-set/274.

php, приступљено 13. октобра 2020);

Никола Ф. Павковић, „Породична задруга у Српском грађанском законику”, Миодраг Јовичић (ур.), Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844–1994), Зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. маја 1994, 1996, 329–336;

Марко Павловић, „Положај жене по српском грађанском законику”, Миодраг Јовичић (ур.), Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844–1994), Зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. маја 1994, 1996, 207–218;

Germano Palmieri, Dizionario dei termini giuridici, Nuova edizione ampliata e aggiornata, Biblioteca Universale Rizzoli, Milano 2006;

Raffaella Pasquili, „La famiglia nel tempo”, Silvana Serafin, Marina Brollo (ed.), Donne, politica e istituzioni: il tempo delle donne, 2013, 221–233;

Loredana Garlati, „La famiglia tra passato e presente”, Salvatore Patti, Maria Giovanna Cubeddu (ed.), Diritto della famiglia, 2011, 1–48;

Живојин Перић, Задружно право по Грађанском законику Краљевине Србије, Део први, Београд 1924;

Живојин Перић, Лично брачно право по Српском грађанском законику, Библиотека за правне и друштвене науке, Београд 1934;

Сретен Л. Поповић, Путовање по новој Србији 1878. и 1880, Београд 1950;

Kenneth Reid, Marius Johannes De Waal, Reinhard Zimmermann, Comparative Succession Law, Intestate Succession, Oxford University Press, Oxford 2015;

https://doi.org/10.1093/acprof:oso/9780198747123.001.0001

Lucy Riall, „Il sud e i conflitti sociali”, Giovanni Sabbatucci e Vittorio Vidotto (eds), L’Unificazione nazionale, 2011, 129–149;

Bonnie G. Smith, The Oxford Encyclopedia of Women in World History, Volume 1, Oxford University Press, London 2008;

Војислав Станимировић, „Снага обичаја – породица у српском грађанском законику између старог и новог”, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, 2014, 145–166;

Урош Станковић, „Хиљаду осамсто четрдесет шеста – наследноправни положај женске деце по трећи пут на дневном реду”, Српски грађански законик – 170 година, Милена Полојац, Зоран С. Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), 2014, 407–416;

Миленко С. Филиповић, Таково, Београд 1960;

Eva Cantarella, L’ambiguo malanno: condizione e immagine della donna nell’antichità greca e romana, Feltrinelli Editore, Мilano 2010;

Linda L. Clark, Linda Loeb Clark, Women and Achievement in Nineteenth-Century

Europe, Cambridge University Press, Cambridge 2008;

Фердо Чулиновић, Жена у нашем кривичном праву, Глобус, Београд 1934.

Published
03.06.2021
How to Cite
CONFALONIERI, A. (2021). COMPARISON OF THE LEGAL POSITION OF WOMEN IN MARRIAGE AND SUCCESSION IN THE SERBIAN CIVIL CODE OF 1844 AND THE CIVIL CODE OF THE KINGDOM OF ITALY OF 1865. Vesnik Pravne Istorije / Herald of Legal History, 1(2). https://doi.org/10.51204/HLH_20205A
Section
Articles