THE LEGAL POSITION OF ILLEGITIMATE CHILDREN IN THE FIRST YUGOSLAVIA
Abstract
The paper examines the legal position of illegitimate children in the Kingdom of Yugoslavia. The legal system in Yugoslavia was not unified and therefore the position of illegitimate children differed from one legal territory to another. In Serbian legal territory, their position was extremely difficult as investigations into paternity were forbidden and illegitimate children did not have any rights of inheritance. In Montenegro, investigation into paternity was permitted, but difficult to do. Illegitimate children did not have any rights of inheritance. In other territories, investigations into paternity were permitted and the children had the legal right to inherit from their mothers or from their mothers and their mothers’ families. In the Draft of the unified civil code, the legal position of illegitimate children was regulated in accordance with Austrian law, with moderate improvements. There was a lot of discussion in legal theory and a range of improvements was proposed for the solutions in the Draft. Illegitimate children remained unequal to legitimate, and the most significant disadvantage was the absence of the right of inheritance regarding the father. Efforts were made in order to partially resolve this issue by making legitimation easier.
References
Аустријски Грађански законик, прев. Драгољуб Аранђеловић, Просвета, Бео град 1921.
Законик Данила Првог, https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/knjaz_danilozakonik_c.html, приступљено 23. јула 2020.
Закон о ванбрачној дјеци за Књажевину Црну Гору, Б. Павићевић и Р. Распоповић (прир.), Црногорски законици – правни извори и политички акти од значаја за историју државности Црне Горе, књига III, Историјски институт Републике Црне Горе, Подгорица 1998, 236–246.
Предоснова грађанског законика за Краљевину Југославију, Државна штампарија Краљевине Југославије, Београд 1934.
Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије, Нова књига, Београд 1988, 207–231.
Устав Краљевине Југославије, Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије, Нова књига, Београд 1988, 247–265.
Лазар Марковић (прир.), Грађански законик Краљевине Србије са кратким објашњењима, Књижара Геце Кона, Београд, 1921.
Adolfo Rušnov (ur.), Opći austrijski građanski zakonik, Štamparija St. Kugli, Zagreb 18??.
ЛИТЕРАТУРА:
Бертолд Ајзнер, О опћем грађанском праву у Босни и Херцеговини, прештампано из Архива за правне и друштвене науке, Београд 1920.
Bertold Eisner, „Šerijatsko pravo i naš jedinstveni građanski zakonik“, Правосуђе, посебан отисак из бр. 6 за јул 1936.
Bertold Eisner, Mladen Pliverić, Mišljenja o predosnovi Građanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju, Pravničko društvo, Zagreb 1937.
Bertold Eisner, „Kako da se u novom građanskom zakoniku uredi položaj vanbračne dece“, Споменица Конгреса правника у Новом Саду 1938, Kонгрес правника, Београд 1938, 22–31.
Бертолд Ајзнер, „Сукоб покрајинских (локалних) закона о питању истраживања ванбрачног очинства“, Архив за правне и друштвене науке, књ. XXXVI (LIII), 1–2/1938, 43–47.
Драгољуб Аранђеловић, Неколико речи о миразу, спреми и удомљењу, Књижара Геце Кона, Београд 1912.
Драгољуб Аранђеловић, „О позакоњењу деце конвалидацијом брака“, Архив за правне и друштвене науке, књ. XXXIV, 4/1928, 249–251.
Драгољуб Аранђеловић, „Како да се у новом грађанском законику уреди положај ванбрачне деце“, Споменица Конгреса правника у Новом Саду 1938, Kонгрес правника, Београд 1938, 11–21.
Војислав Бакић, Правни положај ванбрачне деце у ФНРЈ, Београд 1957.
Мехмед Беговић, Положај ванбрачне деце у шеријатском и грађанском праву, Босанска пошта, Сарајево 1939.
Валтазар Богишић, Правни обичаји у Црној Гори, Херцеговини и Албанији, Црногорска академија наука и уметности, Титоград 1984.
Abdulah Bušatlić, Porodično i nasledno pravo muslimana, Islamska dioničarska štamparija, Sarajevo 1926.
Глиша Богданфи, Никола Николић, Опште приватно право које важи у Војводини, Напредак, Панчево 1925.
Данило Данић, Поводом једне важне одлуке Касационог суда, Време, Београд 1928.
Данило Данић, „Правни положај ванбрачне деце“, Бранич, 2/1935, 43–50.
Гордана Дракић, „Правни положај ванбрачне деце према прописима важећим на војвођанском правном подручју у Краљевини Срба, Храта и Словенаца“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, vol. XLVII, 4/2013, 217–226.
Гордана Дракић, „Формирање правног система у међуратној југословенској држави“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, vol. XLII, 1–2/2008, 645–655.
Андра Ђорђевић, „Наследно право“, Бранич, 3/1904, 129–144.
Стеван Живадиновић, „О прописима Српског грађанског законика који одређују наследна права деце позакоњене милошћу владаочевом“, Архив за правне и друштвене науке, књ. XXXII (XLIX), 1–6/1936, 167–174.
Boris Zarnik, „O značenju pretrage krvi za odredjivanje očinstva“, Mjesečnik, knj. LIV, 4/1928, 200–208.
Тих. М. Ивановић, „И за ванбрачно дете рођено на другој територији, не може се остваривати захтев за признање очинства на подручју Србије“, Архив за правне и друштвене науке, књ. XXXIV (51), 1–6/1937, 470.
Тих. М. Ивановић, „Подизање тужбе од стране мужа за развод брака због провођења блуда сматра се у исто време и као одрицање брачности детета у смислу чл. 128. грађ. зак.“, Бранич, год. XVII (VIII), 4/1932, 208–209.
Милош Јовић, „Како да се у новом грађанском законику уреди положај ванбрачне деце“, Споменица Конгреса правника у Новом Саду 1938, Kонгрес правника, Београд 1938, 32–56.
Фикрет Карчић, Шеријатски судови у Југославији 1918 – 1941, Факултет исламских наука у Сарајеву, Сарајево 2005.
Маша M. Кулаузов, „Одредбе о ванбрачној деци у црногорском законодавству XIX века“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2012, 285–295.
Маша М. Кулаузов, „Законодавство и судска пракса о ванбрачној деци у Србији XIX века“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, vol. XLVIII, 3/2014, 279–289.
Маша М. Кулаузов, „Предлози измена законске одредбе о истраживању ванбрачног очинства из 1855. године“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, vol. XLIX, 4/2015, 1751–1760.
Адам Лазаревић, „О истраживању очинства“, Бранич, 1–2/1928, 19–26.
Стеван Максимовић, Суђења у Пожаревачком магистрату 1827–1844, ГИП Просвета, Пожаревац 1973.
Лазар Марковић, Породично право, Књижара Геце Кона, Београд 1920.
Јован Мијушковић, „Истраживање ванбрачног очинства по црногорском законодавству“, Бранич, 1–9/1929, 6–12.
Зоран Мирковић, „Кодификовање грађанског законика нове државе и његово место у историји европских кодификација“, Борис Беговић, Зоран Мирковић (прир.), Сто година од уједињења – формирање државе и права, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020, 267–300.
Edin Mutapčić, „Austrijski građanski zakonik i njegova primjena u Bosni i Hercegovini poslije 1918. godine“, Edin Mutapčić (ur.), Austrijski građanski zakonik, Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli, Tuzla 2011, 153–169.
Лепосава Петковић, „Жена пред законом у Србији“, Женски покрет, књ. 1, 11–12/1921, 337–344.
Јован Пивнички, Неколико напомена поводом Предоснове грађанског законика за Краљевину Југославију, пишчево издање, 1936.
Јован Пивнички, „Правни положај ванбрачне деце“, Правнички гласник, 7–8/1939, 193–197.
Звонимир Пишуклић, Имре Ђерђ, Основи приватнога права у Војводини, Књижарница Геце Кона, Београд 1924.
Милосав Смиљанић, „Правни и етички положај ванбрачне матере и ванбрачног детета“, Женски покрет, 4/1923, 145–163.
Божидар Томовић, Наследно обичајно право у Црној Гори, Задруга штампарских радника, Београд 1926.
