Reč redakcije

Apstrakt

Правни факултет Универзитета у Београду увек је неговао јаку традицију изучавања правне историје. Имена попут Теодора Тарановског, Александра Соловјева, Алберта Вајса, Драгомира Стојчевића, Љубице Кандић, Јелене Даниловић или Обрада Станојевића оставила су неизбрисив траг у овој научној дисциплини – али и, сасвим сигурно, у формирању генерација правника које су имале ту привилегију да слушају њихова предавања. Срећом, ови великани су оставили иза себе достојне наследнике, који су предавали и члановима ове редакције. Мада се у данашње време, услед кратковидог прагматизма, на многим правним факултетима у земљи и иностранству број правноисторијских предмета смањује или њихов статус своди на изборне уместо обавезних, Правни факултет Универзитета у Београду очувао је снажно тројство општеобавезних предмета – Римско (приватно) право, Упоредну правну традицију и Српску правну историју; приде, њих подржавају предмети Црквено право и Реторика, који можда нису историјски у класичном смислу те речи, али су свакако уско повезани са историјом. Не треба сметнути с ума ни да на Факултету постоји Forvm Romanvm – Клуб пријатеља римског права и антике, који скоро сваког петка увече окупља професоре и студенте заинтересоване за културу антике и правну историју уопште, у којем су предавања држали многи великани домаће и светске науке, а који управо ове године слави блиставих 50 година постојања. Коначно, недавно преминули професор Алан Вотсон, компаративиста и правни историчар светског гласа, основао је 2005. године на нашем факултету фондацију која носи његово име, а која награђује најбоље студентске радове који се баве главном темом из Вотсоновог опуса – правним трансплантима.

Оснивање „Весника правне историје“, дакле, представља само један даљи корак у одавно започетом низу, али то је ипак корак на који смо веома поносни. Циљ овог часописа је да студентима основних и постдипломских студија (не нужно правних факултета!) заинтересованим за правну историју пружи прилику да објаве своје радове, али и да тиме привуче оне код којих се љубав према овој области још увек није развила у јасно истраживачко интересовање. Стога, „Весник правне историје“ је весник двоструко: и у смислу гласила које ће ширити новости из света наше дисциплине, али и у том смислу да је сваки млади аутор који буде објавио свој текст у њему весник једне нове епохе истраживања. Правна историја се бави старином и прошлошћу – али управо су гласови младих њена будућност. Желимо да им пружимо прилику да се чују!

Веома нам је драго што нас на путу ка том циљу подржавају још два подухвата који дају снагу правној историји. Једно је већ поменута Фондација Алан Вотсон: почев од ове године, победнички рад са конкурса Фондације ће се, уместо на веб страници Фондације, објављивати у Веснику. У овом броју се већ налази победнички рад са конкурса за 2019/20 школску годину – чији аутор је, стицајем околности, један од чланова ове редакције. Друго је међународна студентска конференција Iustoria, која ће се почев од ове године, надамо се, редовно одржавати на Правном факултету Универзитета у Београду, а чијим учесницима ћемо дати прилику да објаве радове у нашем часопису.

Нажалост, пандемија коронавируса пореметила је сва збивања, па и ова. Настава на нашем факултету је већи део другог семестра држана онлајн, предавања на Форуму су отказана, а Iustoria је од марта одложена за октобар ове године. Из истих разлога, и припрема првог броја нашег часописа потрајала је више него што смо очекивали, па претпостављамо да ће светло дана угледати, уместо на лето, тек на јесен 2020. године. Ипак, боље икад него никад – у овим околностима, најбитније је да започнемо са излажењем, па ће бити времена да се распоред објављивања нормализује. Већ док пишемо ове редове, пристижу нам и нови радови за други број Весника – и позивамо и све друге заинтересоване да нам пошаљу своје текстове!

Весник објављује уобичајене врсте радова које можете наћи и у другим академским часописима: пре свега чланке који представљају истраживачки рад студената, али и приказе књига (макар биле и старијег датума излажења), као и разне пригодне текстове (извештаје с конференција и округлих столова, некрологе и сл.). Међутим, ту су и две мање уобичајене категорије: студентски преводи чланака реномираних академских аутора или изворних текстова (са било ког језика на српски или енглески) и интервјуи са реномираним научницима који се баве правном историјом, а које, такође, обављају студенти. Овиме желимо да стимулишемо студенте да на било који начин који им највише лежи испоље своје интересовање за правну историју!

На крају, желели бисмо да се захвалимо свима који су излажење Весника учинили могућим. Пре свега, члановима Катедре за правну историју Правног факултета Универзитета у Београду, који су покренули иницијативу за његово оснивање, и професору Зорану Мирковићу, декану Факултета, који је донео одлуку о оснивању часописа и именовао нас за чланове редакције. Затим, свим професорима који су подржали часопис као чланови проширеног уређивачког одбора, и својим вредним саветима допринели да он буде бољи, као и свима који су пристали да буду рецензенти за наш часопис и да тако помогну побољшању квалитета радова који се у њему објављују. Свима који су учествовали у пословима уобличавања часописа како би вас поздравио у што лепшем руху – од дизајна корица, преко лектуре, до припреме за штампу. И, коначно, највише смо захвални нашим ауторима – што их занима правна историја и што имају жара и интересовања за научни рад, каткад већ и од прве године основних студија! Без свих вас не би било овог часописа – стога искрено хвала и останите са нама! Да, са временом, и издавање Весника постане једна лепа и дуга традиција.

редакција Весника правне историје:

• доц. др Нина Кршљанин, главни уредник
• Давид Вучинић, заменик главног уредника
• Сава Војновић, Ђина Главчић Костић, Милош Кнежевић, Анита Станковић, Ђорђе Степић