СРЕТЕЊСКИ УСТАВ КАО ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТ
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_25104AKljučne reči:
Историја српске уставности, Правни транспланти, Димитрије Давидовић, Сретењски уставApstrakt
Борба за аутономију и коначно ослобођење српске државе била је условљена доношењем устава, који је неминовно настао као плод како унутрашњих тако и спољашњих друштвено-политичких чинилаца и историјских околности. Тако је устав постао симбол суверене и модерне српске државе и значајан предуслов за коначно национално осамостаљење. Он је био важан инструмент за успостављање српске државе и њених институција, уз ограничавање врховне власти. Иако је српски уставни развитак текао као рецепција страних политичких установа и био подложан утицајима споља, творци српских устава нису слепо пресађивали творевине туђих правних система, већ су их пажљиво прилагођавали политичким приликама, друштвеној свести и целокупном дотадашњем развитку српске државе. Аутор покушава да, анализирајући тадашње политичке прилике, идеје и принципе, установи како се и под којим условима формирала програмска опредељеност творца Сретењског устава, укључујући и разматрање утицаја који је оставила посета француског дипломате Боа-ле-Конта. Даље, аутор испитује и разлоге суспендовања првог српског устава након свега шест недеља важења. На крају, овај рад има за циљ и да утврди које су биле последице доношења првог српског устава, и како су оне утицале на формирање српске националне свести и даљи уставни развој који ће уследити.
Reference
Извори:
Уставъ Княжества Сербие: изданъ и заклетвомъ потврђенъ о Сретенской скупштини 1835 год, Княжеско-Србска Типографія, Крагуевац 1835. https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_75B4CF407E8A9F7D19 6AF0CE7D3334E4, приступљено 29. јуна 2025.
Литература:
Сима Аврамовић, „Сретењски устав – 175 година после”, Анали Правног факултета у Београду 1/2010, 36‒65.
Алан Вотсон, Правни транспланти: Приступ упоредном праву (2. изд.), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2010.
Стеван Врачар, „Уставност српске државе у свом времену”, Анали Правног факултета у Београду 4/1989, 387‒389.
Михаило Гавриловић, „Суспендовање првога српског устава”, Из нове српске историје, Српска књижевна задруга, Београд 1926, 190‒209.
Драгаш Денковић, „Развој државне власти и управе у Србији и значај Сретењског устава од 1835. године“, 150 година од доношења Сретењског устава, Крагујевац 1985, 127‒152.
Живан Живановић, Политичка историја Србије I, Талија, Ниш 2021.
Драгослав Јанковић, „Предисторија Сретењског устава и неке напомене у вези са њим“, 150 година од доношења Сретењског устава, Крагујевац 1985, 9‒20.
Слободан Јовановић, Уставно право, Геца Кон, Београд 1907.
Слободан Јовановић, Из наше историје и књижевности, Српска књижевна задруга, Београд 1931.
Слободан Јовановић, „Наше уставно питање у XIX веку”, Политичке и правне расправе I, БИГЗ / Југославијапублик / СКЗ, Београд 1990.
Миодраг Јовичић, „Устав књажевства Србије од 1835 (,Сретењски устав’) и његово место у свету савремене уставности“, 150 година од доношења Сретењског устава, Крагујевац 1985, 83‒107.
Миодраг Јовичић, „Какве нам поруке упућује уставна историја Србије”, Анали Правног факултета у Београду 5/1989, 562‒566.
Миодраг Јовичић, Уставност Србије, Еко – Плус, Београд 1997.
Љубица Кандић, „Државно-правни статус врховних органа власти у Србији до доношења Сретењског устава и према Сретењском уставу”, 150 година од доношења Сретењског устава, Крагујевац 1985, 31‒49.
Будимир Кошутић, Увод у велике правне системе данашњице, Службени лист СРЈ, Београд 2002.
Nina Kršljanin, „Legal transplants”, Mortimer Sellers, Stephan Kirste (eds), Encyclopedia of the Philosophy of Law and Social Philosophy, IVR / Springer, Dordrecht 2023, 2085–2092.
Радош Љушић, „Србија и велике силе од стицања аутономије до отварања конзулата у Београду”, 150 година од доношења Сретењског устава, Крагујевац 1985, 61‒72.
Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830–1839), САНУ, Београд 1986.
Ратко Марковић, „Сретењски устав, поводом сто педесет година од његовог доношења”, Анали Правног факултета у Београду 2/1985, 149‒160.
Ратко Марковић, „Питање државности Србије током њеног уставног развитка”, Анали Правног факултета у Београду 4/1989, 384‒386.
Стојан Новаковић, Србија у години 1834, Српска краљевска академија, Споменик XXIV, Београд 1894.
Стојан Новаковић, Уставно питање и закони Карађорђевог времена, студија о постању и развићу врховне и средишње власти у Србији 1805– 1811, Београд 1907.
Драгољуб Поповић, „Упоредни поглед на српске уставе”, Анали Правног факултета у Београду 4/1989, 382‒384.
Драгољуб Поповић, „Упоредно–правни погледи на организацију власти по Сретењском уставу“, Стваралаштво Димитрија Давидовића, Земун 1989, 47‒52.
Драгољуб Поповић, Прапочетак српскога парламентаризма – клице и преурањен плод, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 1996. Јаша Продановић, Уставни развитак и уставне борбе у Србији, Београд 1936.
Вук Стефановић Караџић, „Коментар к писму моме, писаном Милошу Обреновићу 12. априлија 1832. године“, из: Вук Стефановић Караџић, Историјски списи, Просвета / НОЛИТ, Београд 1985.
Младен Тишма, Правни транспланти и први српски устав из 1835. године, http://awf.ius.bg.ac.rs/mladentisma.pdf, приступљено 18. марта 2025.
Robert Cyprien, Les Slaves de Turquie: Serbes, Montenegrines, Bosniaques, Albanais et Bulgares, I II, Paris 1844.
