Упутство за рецензенте

Упутство за рецензенте можете преузети на овом линку.

Избор рецензената
Рецензенти се бирају на основу свог стручног знања у области која се разматра у рукопису. Процес селекције обезбеђује да рецензенти имају потребне квалификације и знање за ригорозну и непристрасну процену рукописа. Фактори који се узимају у обзир при избору укључују:
• Академску и професионалну стручност релевантну за садржај рукописа.
• Претходно искуство у академском издаваштву, као што су рецензирање сличних часописа или публиковање у тој области.
• Непристрасност и одсуство конфликта интереса са ауторима рукописа.
• Доступност да се рецензија заврши у разумном временском року.
У неким случајевима, уредници могу одабрати рецензенте на основу препорука аутора или сугестија из уредништва.

Број рецензената
Уобичајено, сваки рукопис рецензирају два независна рецензента, како би се обезбедила уравнотежена и правична процена. То доприноси да се пружи свеобухватна и непристрасна евалуација рукописа, чиме се осигурава да сви аспекти рада буду адекватно прегледани.

Одговорност рецензената
Рецензенти играју кључну улогу у одржавању квалитета и интегритета академског издаваштва. Њихове примарне одговорности укључују:
• Темељну оцену рукописа у погледу значаја, оригиналности, методологије и тачности.
• Пружање конструктивне повратне информације ауторима, како би побољшали јасноћа, квалитет и научна ригорозност рукописа.
• Идентификовање слабости или недостатака у рукопису који би могли утицати на његову валидност, репродуковање или тумачење.
• Препоруку одлуке о рукопису, укључујући његово прихватање, ревизију (мању или већу) или одбијање, на основу рецензије.
• Пријаву било каквог конфликта интереса или пристрасности која би могла утицати на процес рецензирања.

Етика рецензирања
Рецензенти морају да се придржавају високих етичких стандарда током процеса рецензирања, укључујући:
• Објективност. Рецензенти треба да пруже непристрасну процену рукописа. Рецензије треба да се базирају на квалитету истраживања, а не на личним мишљењима или преференцијама.
• Праведност. Сви аутори треба да буду третирани равноправно, а рецензије треба да се заснивају на садржају рукописа, а не на идентитету аутора.
• Поштовање интелектуалне својине. Рецензенти не смеју плагирати и не смеју да користе или шире идеје, податке или материјале из рукописа без одговарајућег цитирања.

Конфликт интереса
Рецензенти морају да открију било који конфликт интереса који може да наруши њихову процену рукописа. Такав конфликт може укључивати:
• Личне везе са ауторима (нпр. породица, блиски пријатељи).
• Академске или професионалне ривалитете који могу створити пристрасност.
• Финансијске или комерцијалне интересе у вези са темом рукописа.
Ако рецензент сматра да не може да пружи непристрасну евалуацију због неког од наведених конфликата, треба да се повуче из процеса рецензије.

Поверљивост поступка и поднетих материјала
Рецензија је поверљив процес, и рецензенти морају да поштују поверљивост рукописа и свих повезаних материјала. Рецензенти су обавезни да:
• Не деле нити дискутују о рукопису или његовом садржају са другима изван процеса рецензирања.
• Користе рукопис искључиво у сврху евалуације, а не за личну или професионалну корист.
• Не задржавају копије рукописа или било који ауторов материјал након што је рецензија окончана, осим ако то није изричито дозвољено од стране Редакције.

Поступак када рецензент жели да предложи корецензента
У одређеним околностима, рецензент може желети да предложи корецензента (другог стручњака) како би помогао у процени рукописа. Ово се може урадити ако:
• Рецензент сматра да нема довољно стручности у одређеном делу рукописа.
• Рецензент није у могућности да заврши рецензију због временских ограничења или других оправданих разлога.
Ако рецензент жели да предложи корецензента, треба да:
• Затражи одобрење од уредника пре него што укључи трећу страну.
• Води рачуна о томе да корецензент испуњава исте етичке и професионалне стандарде.
Уредник ће се старати да предложени рецензенти не буду у конфликту интереса и да су спремни да заврше рецензију.

Како извршити рецензију и расположиво време
Рецензенти треба да:
• Пруже темељну евалуацију рукописа, укључујући његову структуру, методологију, резултате и закључке.
• Осигурају да рукопис испуњава етичке смернице и да није заснован на лажним или плагираним подацима.
• Процене јасноћу и читљивост, као и да ли рукопис адекватно преноси своја сазнања.
Рецензенти уобичајено имају 2–4 недеље да окончају своју рецензију. Ако им је потребно више времена, треба да се обрате уредништву и затраже продужетак. Правовремене рецензије су кључне за одржавање ефикасног процеса издавања.

Шта рецензенти треба да ураде ако посумњају на неправилности у истраживању или публиковању
Ако рецензенти сумњају на неправилности у истраживању или публиковању, треба одмах да обавесте уредника. Ово укључује:
• Плагирање (нпр. копирање података, текста или идеја без одговарајућег цитирања).
• Фабриковање или фалсификовање података.
• „Сецкање“ истраживања (разбијање истраживања на више мањих радова како би се повећао њихов број).
• Дуплирање публикације (слање истог рада различитим часописима без обелодањивања ове праксе).
• Спорове у вези са ауторством који могу указивати на неетичке праксе.
Рецензенти треба да доказе о неправилностима пруже уреднику, који ће поступити у складу са политиком часописа и, ако је потребно, проследити ствар надлежним властима.

Како припремити извештај о рецензији
Рецензенти треба да припреме детаљан извештај о рецензији, који укључује:
• Сажетак рукописа, то јест кратак опис циљева истраживања, методологије, налаза и закључака.
• Евалуацију научне вредности, то јест процену валидности истраживачких метода, резултата и закључака.
• Квалитете рукописа, то јест позитивне аспекте који треба да буду истакнути.
• Подручја за побољшање, то јест особену повратну информацију о томе где аутори могу побољшати свој рад, укључујући питања која треба разјаснити или додатна истраживања која треба да се изведу.
• Препоруке, то јест саму одлуку о рецензији (прихватање, незнатне измене, знатне измене, одбијање) уз образложење препоруке.
Рецензенти треба да у својој повратној информацији буду конструктивни, нудећи сугестије за побољшање рукописа, уз истовремено поштовање и професионализам.

Ко је власник рецензије
Извештај о рецензији је власништво часописа и остаје поверљив. Рецензенти не могу делити своје извештаје или мишљења ван процеса рецензирања. Када је извештај достављен, он постаје интелектуална својина часописа и користи се за доношење уредничке одлуке о рукопису.

Одлука о прихватању, ревизији или одбијању
Након што уредник прими рецензије, доноси једну од следећих одлука:
• Прихватити: Рукопис се прихвата за објављивање без икаквих даљих измена.
• Незнатно изменити: Аутори су позвани да направе мање измене и поново пошаљу рукопис на коначно одобрење. Ове ревизије могу укључивати разјашњење, исправку мањих грешака, или решавање мањих методолошких проблема.
• Знатно изменити: Аутори морају да реше значајне приговоре на које су указали рецензенти и да поново пошаљу рукопис. Кориговани рукопис може проћи још један круг рецензије.
• Одбити: Рукопис се сматра неподобним за публиковање у часопису због значајних недостатака у истраживању, методологији или презентовању.
Препорука рецензента није обавезујућа, али снажно утиче на уредничку одлуку.

Ревизија поднетих измена и поступак по приговору
Ако рукопис буде ревидиран, од рецензента се може затражити да прегледа ревидирану верзију. Рецензент треба да процени да ли су аутори адекватно решили све недостатке из првобитне рецензије.
Ако аутор није сагласан са уредничком одлуком, има могућност да изјави приговор. Приговор треба да буде заснован на:
• Јасном објашњењу зашто аутор сматра да је одлука била погрешна.
• Новим доказима или разјашњењу претходних неспоразума.
Уредник ће размотрити приговор и, ако је потребно, може поново консултовати рецензента или позвати додатне рецензенте како би се донела коначна одлука.

Закључак
Рецензенти играју кључну улогу у академском издаваштву. Придржавајући се ових смерница, рецензенти обезбеђују интегритет, квалитет и етичке стандарде часописа Crimen. Истовремено, њихов допринос помаже у одржавању кредибилитета објављених истраживања и доприноси научној заједници.