Значај одређености дела извршиоца за постојање подстрекавања и јавно позивање на вршење кривичног дела
Кључне речи:
подстрекавање; одређеност умишљаја; круг извршилаца; апстрактна опасностСажетак
Поред подстрекавања као облика саучесништва, српско кривично право некада подстрекавање дефинише и као самостално кривично дело. Подстрекавање као облик саучесништва може постојати само уколико се одлука да се учини кривично дело ствара код одређеног лица, или код припадника одређене групе лица. Ако су потенцијални извршиоци дела потпуно неодређени, као у случају јавног позивања на вршење неког злочина путем медија, подстрекавање као облик саучесништва не може постојати, али зато у упоредним европским законодавствима постоје посебна кривична дела која покривају ове ситуације. За разлику од ових законодавстава, у српском кривичном праву такво кривично дело не постоји. Аутор разматра ову правну празнину и предлаже увођење нове инкриминације.
Downloads
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2016 Игор Вуковић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори задржавају ауторска права и дају часопису право првог публиковања рада, што омогућава другима да деле рад уз признање ауторства и изворног објављивања у овом часопису.