Мере безбедности психијатријског лечења

Принудно психијатријско лечење као кривична санкција

Сажетак

У раду се разматра већи број питања од значаја за прописивање и примену мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и мере безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи. Осим одредаба Кривичног законика Србије, у раду су анализиране и релевантне одредбе Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција, као и одредбе других закона које су од значаја за принудно психијатријско лечење учиниоца криминалног понашања. Посебну пажњу привукла су два концепцијска питања. Прво питање јесте да ли је оправдано изостављање мера безбедности психијатријског лечења према неурачунљивим учиниоцима из система кривичних санкција и проблем решавати принудним психијатријским лечењем које не би имало карактер кривичне санкције. Друго питање се тиче извршења: да ли одустати од специјалних психијатријских затворских болница као носећих организационих јединица на плану извршења? Разлози који би ишли у прилог потврдном одговору на та питања, ипак нису довољно убедљиви. Ни искуства у малобројним европским земљама у којима је дошло до опредељивања за другачију концепцију не указују на предности таквог решења, односно остаје тек да се види какве ће резултате имати укидање судских психијатријских болница и прелазак на нови систем извршења (Италија). Општи закључак рада јесте да у погледу мера безбедности психијатријског лечења, и поред тога што је протекло доста времена од увођења постојећих решења (КЗ СФРЈ из 1976. године) и што она нису суштински мењана приликом доношења КЗ Србије 2005. године, нема оправдања да се на законодавном плану предузимају неки кораци који би водили концепциј- ски другачијим решењима. Уместо тога, постоји потреба да се побољша и усаврши постојеће решење и отклоне уочени проблеми како на законодавном плану, тако и у примени. Остајући у оквирима садашње концепције, постоји потреба за бројним интервенцијама у КЗ, ЗКП и ЗИКС, као и у погледу унапређења примене мера безбедности психијатријског лечења (изрицања и извршења) у складу са владајућим схватањима у савременом кривичном праву и психијатрији.