Да ли је Србији потребна реформа кривичног законодавства?

Сажетак

Измене и допуне Кривичног законика до којих је дошло у децембру 2012. године представљају корак напред у усавршавању кривичног законодавства Србије. У раду се анализирају нова решења и даје њихова оцена. Аутор истиче да су нека важна питања остављена за будуће измене и допуне Кривичног законика. Постоји потреба другачијег прописивања неких кривичних дела и преиспитивања запрећених казни, а и нека питања и институти Општег дела могли би бити преиспитани. Међутим, постојећа клима која је у погледу остваривања предуслова за успешну реформу неопходна, не може се за сада оценити повољном. Иако се запажа озбиљнији приступ у припреми измена кривичног законодавства него у последњих неколико година, претерано репресивне тежње засноване на јаким емоцијама и често, ирационалним разлозима, потхрањиване од већег дела медија у јавности не јењавају. Тежње које у драконском кажњавању виде решење за проблеме у друштву, могу да нанесу штету кривичном праву као рационалном систему правних норми. Претерана репресивност у Србији није последица само уверења да се тако ефикасно може сузбијати криминалитет, већ и последица уверења да се тако у већој мери може остварити друштвена правда. Умерено, рационално и реално постављено кривично законодавство има више изгледа да успешније остварује своју функцију од превише широког и превише строгог кривичног законодавства. Измене и допуне КЗ из 2012. године представљају дисконтинует у односу на оне из 2009. године које су у много чему садржале лоша решења како у суштинском, тако и у легислативно-техничком смислу. И поред тога, сигнали који се шаљу расправом у Народној скупштини кад год је у питању материја из области кривичног права, забрињавају. Они указују на неповољну климу за даље усавршавање кривичног законодавства. За свеобухватну реформу кривичног законодавства потребна је и релативно стабилна друштвена, политичка и економска ситуација. Потребно је и то да код законодавца буде присутна свест да је материја коју регулише кривично право веома осетљива материја и да кривични закон не служи томе да се стално шири круг кажњивих понашања и да се, и иначе строге казне, даље пооштравају. Кривично законодавство Србије и овакво какво је, не заостаје у односу на кривично законодавство већине европских земаља, па стога са његовом реформом не треба претерано журити.