Da li je Srbiji potrebna reforma krivičnog zakonodavstva?

Apstrakt

Izmene i dopune Krivičnog zakonika do kojih je došlo u decembru 2012. godine predstavljaju korak napred u usavršavanju krivičnog zakonodavstva Srbije. U radu se analiziraju nova rešenja i daje njihova ocena. Autor ističe da su neka važna pitanja ostavljena za buduće izmene i dopune Krivičnog zakonika. Postoji potreba drugačijeg propisivanja nekih krivičnih dela i preispitivanja zaprećenih kazni, a i neka pitanja i instituti Opšteg dela mogli bi biti preispitani. Međutim, postojeća klima koja je u pogledu ostvarivanja preduslova za uspešnu reformu neophodna, ne može se za sada oceniti povoljnom. Iako se zapaža ozbiljniji pristup u pripremi izmena krivičnog zakonodavstva nego u poslednjih nekoliko godina, preterano represivne težnje zasnovane na jakim emocijama i često, iracionalnim razlozima, pothranjivane od većeg dela medija u javnosti ne jenjavaju. Težnje koje u drakonskom kažnjavanju vide rešenje za probleme u društvu, mogu da nanesu štetu krivičnom pravu kao racionalnom sistemu pravnih normi. Preterana represivnost u Srbiji nije posledica samo uverenja da se tako efikasno može suzbijati kriminalitet, već i posledica uverenja da se tako u većoj meri može ostvariti društvena pravda. Umereno, racionalno i realno postavljeno krivično zakonodavstvo ima više izgleda da uspešnije ostvaruje svoju funkciju od previše širokog i previše strogog krivičnog zakonodavstva. Izmene i dopune KZ iz 2012. godine predstavljaju diskontinuet u odnosu na one iz 2009. godine koje su u mnogo čemu sadržale loša rešenja kako u suštinskom, tako i u legislativno-tehničkom smislu. I pored toga, signali koji se šalju raspravom u Narodnoj skupštini kad god je u pitanju materija iz oblasti krivičnog prava, zabrinjavaju. Oni ukazuju na nepovoljnu klimu za dalje usavršavanje krivičnog zakonodavstva. Za sveobuhvatnu reformu krivičnog zakonodavstva potrebna je i relativno stabilna društvena, politička i ekonomska situacija. Potrebno je i to da kod zakonodavca bude prisutna svest da je materija koju reguliše krivično pravo veoma osetljiva materija i da krivični zakon ne služi tome da se stalno širi krug kažnjivih ponašanja i da se, i inače stroge kazne, dalje pooštravaju. Krivično zakonodavstvo Srbije i ovakvo kakvo je, ne zaostaje u odnosu na krivično zakonodavstvo većine evropskih zemalja, pa stoga sa njegovom reformom ne treba preterano žuriti.