СRIMINAL OFFENSES AGAINST THE STATE IN THE CRIMINAL CODE OF THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA FROM JANUARY 27, 1929.
Abstract
After the unification of Serbs, Croats and Slovenes into the first South Slavic state – the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes – in 1918, a challenging task was set before the elected leaders of the newly born state – the unification of the legally heterogeneous state. Shortly after the unification, the work on solving the problem of legal particularism of the state began. The early 1920s saw the beginning of the work on the creation of a unique Criminal Code that would be valid throughout the Kingdom, which got its first Criminal Code only at the end of that decade – on January 27, 1929.
As a base for creating the Criminal Code, the authors took suggestions from criminal codes from 1911 and 1926, but also from some of the best codes of that era – the Criminal Code of the Second German Reich from 1871, the Criminal Code of the Kingdom of Norway from 1902, and the Russian empire’s Criminal Code from 1903. Special attention will be given to detecting law transplants which were transferred from those codes into the criminal legislation of the Kingdom. The paper will also pay particular attention to criminal offenses against the state, such as criminal offenses against the survival of the state and its government regulations, and criminal offenses against the government itself.
References
ИЗВОРИ:
Almindelig borgerlig Straffelov af 22 de mai 1902 og Lov om den almindelige borgerlige straffelovs ikrafttræden, Det norske aktieforlag, 1902. (https:// www.nb.no/items/b117c3de3fcc4285cd6d648259070a64?page=137&searc hText=almindelig%20borgerlig%20straffelov, приступљено 24. децембра 2021. године)
Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich (https://de.wikisource.org/wiki/Strafgesetzbuch_für_das_Deutsche_Reich_(1871), приступљено 28. новембра 2021. године)
Закон којим се стављају на снагу и уводи у живот Кривични законик, Законик о судском кривичном поступку и Закон о извршавању казни лишења слободе, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 47 од 26. фебруара 1929. године
Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 170А од 3. августа 1921. године
Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 6 од 06. јануара 1929. године.
Закон о изменама и допунама у Кривичном законику, Закону о судском кривичном поступку, Закону о штампи и Закону о извршивању казни лишења слободе, Службене новине Краљевине Југославије, број 245 од 20. октобра 1931. године
Казнителни законик за Књажевство Србију, у Правитељственој печатњи, Београд, 1860.
Кривични законик за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, број 33 од 9. фебруара 1929. одине.
Новое уголовное уложение, Высочайше утвержденное 22 марта 1903 года (https://library6.com/books/553030.pdf, приступљено 28. новембра 2021. године)
ЛИТЕРАТУРА:
Милица Анђелковић, Шестојануарска диктатура и Кривични законик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, мастер рад, Универзитет у Нишу – Правни факултет, Ниш 2018.
Алан Вотсон, Правни транспланти. Приступ упоредном праву, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2010.
Бранислав Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији (1919–1929), Институт за савремену историју, Народна књига, Београд 1979.
Гордана Дракић, „Шестојануарска диктатура и правна држава“, Зборник радова Владавина права и правна држава у региону, Источно Сарајево 2014, 780–792.
Тома Живановић, Основи кривичног права Краљевине Југославије, Штампарија „Гундулић“, Београд 1935.
Милош Кнежевић, „Рад на унификацији материјалног кривичног права Краљевине СХС – Од пројекта из 1910. године до предлога Казненог законика из 1926. године“, Весник правне историје – Herald of Legal History 1/2020, 165–230.
Драгослав Лазић, Кривични законик од 27. јануара 1929. године са изменама и допунама од 9. октобра 1931. године. II књига, посебни део, Штампарија Владете С. Јанићијевића, Београд 1934.
Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2019.
Владан Петров, Марко Станковић, Уставно право, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020.
Вера Борисовна Романовская, Сергей Леонидович Рогов, „Политические преступления по уголовному уложению 1903 года“, Вестник Нижегородского университета им. Н. И. Лобачевского 3/2007, 183–187.
Никола Селаковић, Душанов законик и правни транспланти, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2007.
Александр Александрович Силкин, „Внутриполитическое развитие Югославии в 1930-е годы“, К. В. Никифоров, А. И. Филимонова, А. Л. Шемякин (ред.), Югославия в ХХ веке, Очерки политической истории, Индрик, Москва 2011, 265–290.
А. А. Сысоев, „Сибирское общество в контексте пенитенциарной политики Российского самодержавия“, Сибирская ссылка, Сборник научных статей, 5 (17)/2009, 108–123.
Михаило Чубински, Проблем изједначења права у уједињеном Краљевству СХС и основне одредбе Пројекта српског казненог законика, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 1921.
Михаило Чубински, Научни и практични коментар Кривичног законика Краљевине Југославије, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д, Београд 1934.
