THE ST. NIKOLSDAY CONSTITUTION, THE INFLUENCE OF THE REGENCY CONSTITUTION ON THE ORGANIZATION OF THE ORGANIZATION OF GOVERNMENT
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_24205AKeywords:
St. Nicholas day Constitution, Regency Constitution, Prince Nicholas, Organization of GovernmentAbstract
Montenegro entered the dawn of the 20th century without the highest legal act. Prince Nikola ruled for 45 years without a Constitution, as an absolutist ruler. His numerous contemporaries, among whom his friend Simo Popović stands out, testify that for a long time the prince opposed the transformation of his personal rule into a constitutional one. While Montenegro was a „warrior’s camp” where natural relations ruled and where the population was engaged exclusively in animal husbandry, and in addition Montenegrins waged constant wars for liberation from Ottoman rule, this state of affairs was to some extent justified. However, at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, after gaining independence at the Congress of Berlin, Montenegro became a country where capitalist relations developed, foreign capital penetrated, the population began to study in Belgrade, and Pečelbari (economic migrants) return from abroad bringing the ideas of freedom and democracy. These social forces, united with older senators who saw the prince as a backward ruler, started the struggle for the adoption of a constitution and the limitation of the prince’s power. On the Orthodox holiday of St. Nicholas, Prince Nikola decided to give the people the first constitution in the history of Montenegro, which is called Nicholas Day because of the date it was adopted. As a model for the St. Nicholas Constitution, the Serbian Regency Constitution, which was adopted at the session of the Great National Assembly in 1869, was taken. The reason why Prince Nikola took this constitution as a model, and not the much more liberal Constitution of Serbia from 1903, is multiple, and the main one is that Prince Nikola did not want the introduction of parliamentarism, but wanted a bureaucratic government subordinated only to him.
References
ИЗВОРИ:
Чедомир Богићевић, Милован Шћепановић, Радомир Прелевић и Драган Радиновић (прир.), На врелима црногорске уставности, Службени лист Републике Црне Горе, Подгорица 2002.
Глас Црногорца, бр. 43, 19. X 1904. године.
Глас Црногорца, бр. 42, 22. X 1905. године.
Државни архив Цетиње, Наредба о избору Народних Посланика, Министарство унутрашњих послова, фасцикла 24, бр. 4453, 21. X 1905. године.
Устав Књажевине Црне Горе из 1905. године, у: Момчило Вујошевић (прир.), Црногорски устави 1905‒2005, Службени лист Републике Црне Горе, Подгорица 2005.
Устав Књажества Србије из 1869. године, у: Нина Кршљанин, Урош Станковић (ур.), 150 година од доношења Устава Србије из 1869 године, Универзитет у Београду ‒ Правни факултет, Београд 2021.
Устав Краљевине Србије из 1901. године, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1901.
Устав Краљевине Србије из 1903. године, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1903.
ЛИТЕРАТУРА:
Невенка Богојевић-Глушчевић, „Устав Црне Горе из 1905. године у домаћој периодици (‘Политика’, ‘Хрватске новине’ и ‘Српска ријеч’)”, Мијат Шуковић (ур.), Устав за Књажевину Црну Гору од 1905. године у свом времену, Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица 2005, 193‒211.
Милош Врачар, „Устав Књажевине Црне Горе”, Правни зборник 3/1961, 63‒91.
Гавро Вуковић, Мемоари, Обод, Цетиње 1996.
Лука Вукчевић, Никољдански Устав 1905. и почеци уставног живота у Црној Гори, Културно‒просвјетна заједница, Подгорица 1996.
Младен Вукчевић, Судска власт у нововјековној држави Црној Гори до 1914. године, SARS, Подгорица 2006.
Јован Ђоновић, Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905‒1910, Издавачка књижара Косте Ј. Михајловића, Београд 1939.
Драгослав Јанковић, Мирко Мирковић, Државноправна историја Југославије, Издавачка кућа Драганић, Београд 1997.
Јагош Јовановић, Историја Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2001.
Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, Књига прва, 1868‒1878, Издавачка књижара Геце Кона, Београд 1926.
Слободан Јовановић, Велика Народна Скупштина: студија о уставотворној власти, Штампарија Светозара Николића, Београд 1900.
Љиљана Јокић, Устав за Књажевину Црну Гору, Правни факултет Универзитета Црне Горе, Подгорица 2005.
Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014.
Нина Кршљанин, „Пре свега, Књаз? Анализа прве главе Устава из 1869. године”, у: Нина Кршљанин, Урош Станковић (ур), 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2021.
Саво Марковић, Општа историја права II, Универзитет Медитеран, Подгорица 2013.
Ратко Марковић, Уставно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2022.
Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2017.
Сима Аврамовић и Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2014.
Симо Поповић, Мемоари, Издавачка кућа Цетиње, Цетиње 1995.
Новица Ракочевић, „Први црногорски Устав”, Историјски часопис, књига XXIX‒XXX, Београд 1983, 437‒444.
Дражен Церовић, „Устројство државне власти по Уставу за Књажевину Црну Гору 1905. године”, Мијат Шуковић (ур.), Устав за Књажевину Црну Гору у свом времену, Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица 2005, 139‒156.
Никола Шкеровић, Црна Гора на освитку XX вијека, Српска академија наука и уметности, Београд 1964.
Мијат Шуковић, Устав за Књажевину Црну Гору од 1905, Побједа, Подгорица 1995.
Jad Adams, Woman and the vote: World history, Oxford University Press 2014.
