НИКОЉДАНСКИ УСТАВ: УТИЦАЈ НАМЕСНИЧКОГ УСТАВА НА ОРГАНИЗАЦИЈУ ВЛАСТИ
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_24205AKljučne reči:
Никољдански устав, Намеснички устав, Књаз Никола, Организација властиApstrakt
Црна Гора је ушла без највишег правног акта у XX вијек. Књаз Никола је владао пуних 45 година без устава, као апсолутистички владар. Његови бројни савременици, међу којима се издваја његов пријатељ Симо Поповић, свједоче да се књаз дуго времена противио трансформацији своје личне владавине у уставну. Док је Црна Гора била „ратнички логор” у којем су владали натурални односи и у којем се становништво бавило искључиво сточарством, а уз то су Црногорци водили константне ратове за ослобођење од османске власти, овакво стање је донекле било оправдано. Међутим крајем XIX и почетком XX вијека Црна Гора, након стицања независности на Берлинском конгресу, постаје држава у којој се развијају капиталистички односи, продире инострани капитал, становништво почиње да се школује у Београду, а печелбари се враћају из иностранства доносећи идеје слободе и демократије. Ове друштвене снаге, удружене са старијим сенаторима који су у књазу видјели заосталог владара покренуле су борбу за доношење устава и ограничење књажеве власти. На православни празник Светог Николе, књаз Никола је одлучио да народу подари (октроише) први устав у историји Црне Горе, који се због датума када је донесен назива „Никољдански устав”. Као узор за Никољдански устав узет је српски, Намеснички устав који је донесен на сједници Велике народне скупштине 1869. године. Разлози зашто је књаз Никола узео за узор Намеснички устав, а не много либералнији Устав Србије од 1903. године вишеструки су, а главни је што књаз Никола није желио увођење парламентаризма, већ је желио чиновничку владу која је само њему потчињена.
Reference
ИЗВОРИ:
Чедомир Богићевић, Милован Шћепановић, Радомир Прелевић и Драган Радиновић (прир.), На врелима црногорске уставности, Службени лист Републике Црне Горе, Подгорица 2002.
Глас Црногорца, бр. 43, 19. X 1904. године.
Глас Црногорца, бр. 42, 22. X 1905. године.
Државни архив Цетиње, Наредба о избору Народних Посланика, Министарство унутрашњих послова, фасцикла 24, бр. 4453, 21. X 1905. године.
Устав Књажевине Црне Горе из 1905. године, у: Момчило Вујошевић (прир.), Црногорски устави 1905‒2005, Службени лист Републике Црне Горе, Подгорица 2005.
Устав Књажества Србије из 1869. године, у: Нина Кршљанин, Урош Станковић (ур.), 150 година од доношења Устава Србије из 1869 године, Универзитет у Београду ‒ Правни факултет, Београд 2021.
Устав Краљевине Србије из 1901. године, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1901.
Устав Краљевине Србије из 1903. године, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1903.
ЛИТЕРАТУРА:
Невенка Богојевић-Глушчевић, „Устав Црне Горе из 1905. године у домаћој периодици (‘Политика’, ‘Хрватске новине’ и ‘Српска ријеч’)”, Мијат Шуковић (ур.), Устав за Књажевину Црну Гору од 1905. године у свом времену, Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица 2005, 193‒211.
Милош Врачар, „Устав Књажевине Црне Горе”, Правни зборник 3/1961, 63‒91.
Гавро Вуковић, Мемоари, Обод, Цетиње 1996.
Лука Вукчевић, Никољдански Устав 1905. и почеци уставног живота у Црној Гори, Културно‒просвјетна заједница, Подгорица 1996.
Младен Вукчевић, Судска власт у нововјековној држави Црној Гори до 1914. године, SARS, Подгорица 2006.
Јован Ђоновић, Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905‒1910, Издавачка књижара Косте Ј. Михајловића, Београд 1939.
Драгослав Јанковић, Мирко Мирковић, Државноправна историја Југославије, Издавачка кућа Драганић, Београд 1997.
Јагош Јовановић, Историја Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2001.
Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, Књига прва, 1868‒1878, Издавачка књижара Геце Кона, Београд 1926.
Слободан Јовановић, Велика Народна Скупштина: студија о уставотворној власти, Штампарија Светозара Николића, Београд 1900.
Љиљана Јокић, Устав за Књажевину Црну Гору, Правни факултет Универзитета Црне Горе, Подгорица 2005.
Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014.
Нина Кршљанин, „Пре свега, Књаз? Анализа прве главе Устава из 1869. године”, у: Нина Кршљанин, Урош Станковић (ур), 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2021.
Саво Марковић, Општа историја права II, Универзитет Медитеран, Подгорица 2013.
Ратко Марковић, Уставно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2022.
Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2017.
Сима Аврамовић и Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2014.
Симо Поповић, Мемоари, Издавачка кућа Цетиње, Цетиње 1995.
Новица Ракочевић, „Први црногорски Устав”, Историјски часопис, књига XXIX‒XXX, Београд 1983, 437‒444.
Дражен Церовић, „Устројство државне власти по Уставу за Књажевину Црну Гору 1905. године”, Мијат Шуковић (ур.), Устав за Књажевину Црну Гору у свом времену, Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица 2005, 139‒156.
Никола Шкеровић, Црна Гора на освитку XX вијека, Српска академија наука и уметности, Београд 1964.
Мијат Шуковић, Устав за Књажевину Црну Гору од 1905, Побједа, Подгорица 1995.
Jad Adams, Woman and the vote: World history, Oxford University Press 2014.
