THE INFLUENCE OF THE RUSSIAN CRIMINAL CODE OF 1903 ON THE YUGOSLAV CRIMINAL CODE OF 1929
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_25204AKeywords:
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Руска империја, Кривично право, Кривични законик, Правни трансплантиAbstract
The legal system of the Kingdom of Yugoslavia was significantly reshaped after World War I, reflecting the legal traditions of the predecessor states that became part of the kingdom, as well as the influence of French, Russian, German, Prussian and Norwegian codes on domestic legal solutions. The unification of Serbs, Croats, and Slovenes necessitated the harmonization of their legal systems into a single framework. This study examines the influence of the 1903 Criminal Code of the Russian Empire on the development of the 1929 Yugoslav Criminal Code, focusing on a comparative analysis of legal principles and institutions. Given the wide-ranging legal reforms across Europe in the 19th and 20th centuries, it is notable to explore how these processes influenced the criminal legislation of Yugoslav states.
The analysis emphasizes how Russian legal ideas and traditions were adapted to the Yugoslav practice, assessing their role and extent in shaping the foundations of modern Serbian criminal law and the criminal law of other Yugoslav nations. The Russian code emerged in a context of social and political tensions, industrialization, and new forms of crime, requiring a more precise approach to criminal law compared to the earlier 1864 Criminal Code.
References
Извори:
Закон о адвокатима за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 65 од 19. марта 1929.
године.
Закон о државном тужиоштву, Службене новине Краљевине Југославије, бр. 73 од 28. марта 1929. године.
Закон о извршивању казни лишења слободе, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 47 од 26. фебруара 1929. године.
Закон о изменама и допунама у Кривичном законику, Закону о судском кривичном поступку, Закону о штампи и Закону о извршивању каз-
ни лишења слободе, Службене новине Краљевине Југославије, број 245 од 20. октобра 1931. године.
Закон о судијама редовних судова, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 9 од 11. јануара 1929. године.
Закон о судском кривичном поступку за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 45 од 23. фебруара 1929. године.
Закон о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 20 од 25. јануара 1929. године.
Закон о уређењу шеријатских судова и шеријатским судијама, Службене новине Краљевине Југославије, бр. 73 од 28. марта 1929. године.
Кривични законик за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца из 1929. године, доступно на https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/ Krivicni%20zakonik.pdf
Драгослав Лазић (прир.), Кривични законик за Краљевину Југославију од 27.01.1929. са изменама и допунама од 09.10.1931. год, II књига – Посебни део, Штампарија Владете Јанићијевића, Београд, 1934.
Свод законов Российской Империи. Уголовное уложение 1903 года, Типография Министерства юстиции, Санкт-Петербург 1904.
Statistički godišnjaci Kraljevine SHS/Jugoslavije, 1921–1941.
Литература:
Милица Анђелковић, Шестојануарска диктатура и Кривични законик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Универзитет у Нишу, Правни факултет, мастер рад, Ниш 2018.
Федор Феликсович Дудырев, „Разработка и принятие Уголовного уложения 1903 г. //“ Актуальные проблемы экономики и права 4/2009, 193–198.
Тома Живановић, Основи кривичног права Краљевине Југославије, Штампарија Гундулић, Београд 1935.
Тома Живановић, „Досадањи рад на изједначењу законодавства у Краљевини С.Х.С.“, Архив за правне и друштвене науке 1–3(XV)/1927, 161–163.
Иван Јанковић, На белом хлебу – Смртна казна у Србији 1804–2002, Службени гласник / Клио, Београд 2012.
Душан Јовић, „Кривична дела против државе у Кривичном законику Краљевине Југославије од 27. јануара 1929. године“, Весник правне историје – Herald of Legal History, 1/2022, 137–163.
Милош З. Кнежевић, „Рад на унификацији материјалног кривичног права Краљевине СХС – Од пројекта из 1910. године до предлога Казненог законика из 1926. године“, Весник правне историје – Herald of Legal History, 1/2020, 165–200.
Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво, Београд 2023.
Оливера Павићевић, Душан Давидовић, „Појам заједнице ‒ Између укључености и искључености“, Марина Благојевић, Зоран Стевановић (прир.), Превенција криминала и социјалних девијација: европска и регионална добра пракса, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд 2013.
Марко Павловић, Српска правна историја, Надежда Павловић, Kрагујевац 2005.
Евгений Леонидович Поцелуев, Уголовное уложение 22 марта 1903 г.: Причины принятия и история создания // Известия вузов. Правоведение. 2003.
Вера Борисовна Романовская, Политические преступления по Уголовному уложению 1903 года, Рогов Нижегородский госуниверситет им. Н.И. Лобачевского, 2007.
Елена Викторовна Савельева, „Уголовное уложение – регламентация смертной казни“, Гуманитарные исследования 3(47)/2013, 219–221.
Владимир Сергеевич Соловьёв, „О смертной казни“, О. Ф. Шишов, Т. С. Парфенова (сост.), Смертная казнь за и против, Юридическая литература, Москва 1989, 166–181.
Иван Владимирович Упоров, „Смертная казнь как предмет уголовно-правового регулирования в начале XX века: Oбщественно-политический контекст“, Инновации. Наука. Образование. 35/2021, 1947–1953.
