УТИЦАЈ РУСКОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА ИЗ 1903. НА ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРИВИЧНИ ЗАКОНИК ИЗ 1929. ГОДИНЕ
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_25204AKljučne reči:
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Руска империја, Кривично право, Кривични законик, Правни трансплантиApstrakt
Правни систем Краљевине Југославије био је обликован након Првог светског рата, узимајући у обзир правне традиције претходних држава које су постале њен део, као и утицај француског, руског, немачког, пруског, норвешког законика на решења домаћег права. Уједињење Срба, Хрвата и Словенца са собом доноси потребу за унификацијом правних система у један. Овај рад истражује утицај Кривичног законика Руске империје из 1903. године на формирање Југословенског кривичног законика из 1929. године, кроз компарацију правних принципа и института. С обзиром на широк спектар реформи које су обележиле правни контекст Европе у XIX и XX веку, посебно је значајно истражити како су се ови процеси одразили на кривично законодавство југословенских земаља.
Посебно се анализира како су руске правне идеје и традиције прилагођене југословенској пракси, те како су, и у којој мери допринеле формирању темеља модерног српског кривичног права, али и кривичног права осталих југословенских народа.
Reference
Извори:
Закон о адвокатима за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 65 од 19. марта 1929.
године.
Закон о државном тужиоштву, Службене новине Краљевине Југославије, бр. 73 од 28. марта 1929. године.
Закон о извршивању казни лишења слободе, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 47 од 26. фебруара 1929. године.
Закон о изменама и допунама у Кривичном законику, Закону о судском кривичном поступку, Закону о штампи и Закону о извршивању каз-
ни лишења слободе, Службене новине Краљевине Југославије, број 245 од 20. октобра 1931. године.
Закон о судијама редовних судова, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 9 од 11. јануара 1929. године.
Закон о судском кривичном поступку за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 45 од 23. фебруара 1929. године.
Закон о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 20 од 25. јануара 1929. године.
Закон о уређењу шеријатских судова и шеријатским судијама, Службене новине Краљевине Југославије, бр. 73 од 28. марта 1929. године.
Кривични законик за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца из 1929. године, доступно на https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/ Krivicni%20zakonik.pdf
Драгослав Лазић (прир.), Кривични законик за Краљевину Југославију од 27.01.1929. са изменама и допунама од 09.10.1931. год, II књига – Посебни део, Штампарија Владете Јанићијевића, Београд, 1934.
Свод законов Российской Империи. Уголовное уложение 1903 года, Типография Министерства юстиции, Санкт-Петербург 1904.
Statistički godišnjaci Kraljevine SHS/Jugoslavije, 1921–1941.
Литература:
Милица Анђелковић, Шестојануарска диктатура и Кривични законик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Универзитет у Нишу, Правни факултет, мастер рад, Ниш 2018.
Федор Феликсович Дудырев, „Разработка и принятие Уголовного уложения 1903 г. //“ Актуальные проблемы экономики и права 4/2009, 193–198.
Тома Живановић, Основи кривичног права Краљевине Југославије, Штампарија Гундулић, Београд 1935.
Тома Живановић, „Досадањи рад на изједначењу законодавства у Краљевини С.Х.С.“, Архив за правне и друштвене науке 1–3(XV)/1927, 161–163.
Иван Јанковић, На белом хлебу – Смртна казна у Србији 1804–2002, Службени гласник / Клио, Београд 2012.
Душан Јовић, „Кривична дела против државе у Кривичном законику Краљевине Југославије од 27. јануара 1929. године“, Весник правне историје – Herald of Legal History, 1/2022, 137–163.
Милош З. Кнежевић, „Рад на унификацији материјалног кривичног права Краљевине СХС – Од пројекта из 1910. године до предлога Казненог законика из 1926. године“, Весник правне историје – Herald of Legal History, 1/2020, 165–200.
Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво, Београд 2023.
Оливера Павићевић, Душан Давидовић, „Појам заједнице ‒ Између укључености и искључености“, Марина Благојевић, Зоран Стевановић (прир.), Превенција криминала и социјалних девијација: европска и регионална добра пракса, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд 2013.
Марко Павловић, Српска правна историја, Надежда Павловић, Kрагујевац 2005.
Евгений Леонидович Поцелуев, Уголовное уложение 22 марта 1903 г.: Причины принятия и история создания // Известия вузов. Правоведение. 2003.
Вера Борисовна Романовская, Политические преступления по Уголовному уложению 1903 года, Рогов Нижегородский госуниверситет им. Н.И. Лобачевского, 2007.
Елена Викторовна Савельева, „Уголовное уложение – регламентация смертной казни“, Гуманитарные исследования 3(47)/2013, 219–221.
Владимир Сергеевич Соловьёв, „О смертной казни“, О. Ф. Шишов, Т. С. Парфенова (сост.), Смертная казнь за и против, Юридическая литература, Москва 1989, 166–181.
Иван Владимирович Упоров, „Смертная казнь как предмет уголовно-правового регулирования в начале XX века: Oбщественно-политический контекст“, Инновации. Наука. Образование. 35/2021, 1947–1953.
