РАЗБОЈНИШТВО У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ
Сажетак
Душанов законик из 1349. године садржи само једну одредбу о разбојништву, јер је ово кривично дело регулисала Скраћена синтагма Матије Властара, па је законодавац сматрао да није потребно прописивање нових одредби. Ипак, у допунама из 1354. посвећена је велика пажња борби против разбојника и лопова. Разбојници ухваћени на делу су кажњавани смрћу, а они који нису ухваћени на делу глобом. У случају недостатка доказа, био је предвиђен посебан облик божјег суда, правдање железом. Село је било колективно одговорно у случају скривања разбојника, у случају наношења штете путнику услед неизвршења дужности чувања путeва и у случају крађе царевих свиња. Предвиђена је дужност вођења опште истраге за господара, управника властелинстава и старешине, а они би били кажњавани као разбојници у случају немара и неизвршавања те обавезе. Уведено је више одредаба за заштиту трговаца и путника од разбојника и лопова (право на преноћиште путника у селу и одговорност управитеља, господара, села и владара за насталу штету, обавеза кефалија да поставе стражу на путевима). Рад покушава да објасни факторе који су утицали на тежину кажњавања за разбојништво; конкретно, утицај византијског права, прихватање хришћанства (бол представља могућност да се учинилац искупи за своје грехове), и генерално-превентивну сврху казне.
Референце
Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измењене у складу са Протоколом број 11, Протокола уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Протокола број 4 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода којим се обезбеђују извесна права и слободе који нису укључени у Конвенцију и први Протокол уз њу, Протокола број 6 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода о укидању смртне казне, Протокола број 7 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Протокола број 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и Протокола број 13 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода о укидању смртне казне у свим околностима – „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/2003, 5/2005 и 7/2005 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/2010 и 10/2015.
Ђорђе Бубало (прир.), Душанов законик, Завод за уџбенике / Службени гласник, Београд 2010.
Матија Властар, Синтагма (са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић), Српска академија наука и уметности, Београд 2013.
Стојан Новаковић (прир.), Законик Стефана Душана, Цара српског 1349. и 1354, Београд 1898.
Никола Радојчић (прир.), Законик Цара Стефана и Душана 1349. и 1354, Српска академија наука и уметности, Београд 1960.
Војислав Станимировић, Хрестоматија за упоредну правну традицију, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2012.
Сима Аврамовић, Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2018.
Paolo Angelini, „L’influenza del Diritto Criminale Bizantino nel Codice di Dušan 1349–1354“, Βυζαντινά Σύμμεικτα, 21(1)/2011, 217–253.
https://doi.org/10.12681/byzsym.1021
Paolo Angelini, „The Code of Dušan 1349–1354“, Tijdschrift voor Rechtsgeschiedenis / Revue d’Histoire du Droit / The Legal History Review, Vol. 80, 1–2/2012, 77–93.
https://doi.org/10.1163/157181912X626920
Жика Бујуклић, Римско приватно право, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2017.
Carl Ludwig von Bar et al., A History of Continental Criminal Law, Translated by Thomas S. Bell et al., The Continental Legal History Series., Little, Brown and Company, Boston, Massachusetts, US. 1916.
Steven Greer, „What’s Wrong with the European Convention on Human Rights?“, Human Rights Quarterly, Vol. 30, 3/2008, 680–702.
https://doi.org/10.1353/hrq.0.0014
Војин Димитријевић, „Конвенција за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција о људским правима) од 4. новембра 1950.“, О праву и неправу, Фабрика књига, Београд 2011, 38–47.
Јасмина Играчки, „Кривичноправни и криминолошки аспекти насиља и насилничког понашања“, Лепосава Крон (ур.), Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Година XXXIII/2014, Број 1, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд 2014, 137–148.
Bernard S. Jackson, „Some comparative legal history: robbery and brigandage“, Georgia Journal of International and Comparative Law, Vol. 1, 1/1970, 45–104.
Драгош Јевтић, Драгољуб Поповић, Народна правна историја, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2015.
Нина Кршљанин, „Колективна одговорност у Душановом законику“, Слободан Перовић (ур.), Правни живот, 10/2011, том 2, 413–428.
Нина Кршљанин, „Сталешка неједнакост у казненом праву Душановог законика“, Страни правни живот, 3/2012, 41–68.
Ferdinand Mackeldey, Manuale di diritto romano contenente la teoria delle istitute preceduto da una introduzione allo studio del diritto romano, Prima traduzione italiana, Tipografia Pacini, Cardinali e C., R. Biblioteca di Cremona 1843.
Зоран Мирковић, „Византијски утицаји на кривично право у средњовековној Србији – погледи Теодора Тарановског и Александра Соловјева“, Зоран Мирковић, Нина Кршљанин (ур.), Зборник радова 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016, 153–161.
Зоран Мирковић, Српска правна историја, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2017.
Зоран Мирковић, „Судије ‘царства ми’ Душановог законика“, Сима Ћирковић, Коста Чавошки (ур.), Законик цара Стефана Душана: зборник радова са научног скупа одржаног у САНУ 3. октобра 2000, поводом 650 година од проглашења Законика цара Стефана Душана, Београд 2005, 21–36.
Tomas Mor, Utopija, prevod Franjo Barišić, Utopija, Beograd 2002.
Etim E. Okon, „Hudud punishments in Islamic criminal law“, European Scientific Journal, Vol. 10, 14/2014, 227–238.
Jonathan Rose, „Studying the Past: the Nature and Development of Legal History as an Academic Discipline“, The Journal of Legal History, Vol. 31, 2/2010, 101–128.
https://doi.org/10.1080/01440365.2010.496925
Marina M. Simović, Dragan Jovašević, „Imovinska krivična djela sa elementima nasilja i organizovanog kriminaliteta“, Miodrag N. Simović (ur.), Krivično zakonodavstvo i funkcionisanje pravne države, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu / Grad Trebinje / Ministarstvo pravde Republike Srpske, Trebinje 2018, 193–207.
Александар Соловјев, Законик Цара Стефана Душана 1349. и 1354. године, Српска академија наука и уметности, Београд 1980.
Александар Соловјев, Законодавство Стефана Душана, Цара Срба и Грка, Београдски универзитет – Правни факултет, Београд 1928.
Albert W. Stearns, „Evolution of Punishment“, Journal of Criminal Law and Criminology, Vol. 27, 2/1936, 219–230.
https://doi.org/10.2307/1135604
Александар Стевановић, „Утицај економских фактора на настанак и развој организованог криминалитета“, Бранислава Кнежић, Ивана Стевановић, Јанко Међедовић (ур.), Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Година XXXVIII/2019, Број 1, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд 2019, 113–124.
Зоран Стојановић, Наташа Делић, Кривично право, Посебни део (шесто допуњено издање), Правна књига, Београд 2019.
Зоран Стојановић, Кривично право, Општи део (двадесет шесто допуњено издање), Правна књига, Београд 2019.
Зоран Стојановић, „Систем казни у кривичном праву Србије и потреба његовог даљег усавршавања“, Ђорђе Игњатовић (ур.), Казнена реакција у Србији, V део, Београд 2015, 1–24.
Dragomir Stojčević, „Gens, Consortium, Familia“, Studi in onore di Edoardo Volterra, Vol. 1, Milano 1971, 425–437.
Теодор Тарановски, Историја српског прaвa у Немањићкој држави, Лирика, 2002.
Sarah Tarlow, Emma Battell Lowman, Harnessing the Power of the Criminal Corpse, Palgrave Macmillan, Leicester 2018.
https://doi.org/10.1007/978-3-319-77908-9
Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (ур.), Лексикон српског Средњег века (ЛССВ), Београд 1999.
Зоран Чворовић, Душанов законик у руском огледалу, Catena Mundi, Београд 2018.
Срђан Шаркић, „Утицај византијског права на средњовековно српско право“, Slověne, International Journal of Slavic Studies, Vol. 4, 2/2015, 106–118.
Милан Шкулић, „Англосаксонска доктрина „одбране замка“ у кривичном праву САД и њене могуће рефлексије на нужну одбрану у српском кривичном законодавству“, Ђорђе Игњатовић (ур.), Казнена реакција у Србији, VII део, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2017, 33–78.
