ЈОВАН ХАЏИЋ, ТВОРАЦ СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_24201AКључне речи:
Serbian Civil Code, Austrian Civil Code, Customary law, Codification, Jovan HadžićСажетак
Јован Хаџић, један од најобразованијих људи свог времена, заслужан је у великој мери за правно уређење младе српске државе. Доношењем Српског грађанског законика, Србија је постала jeдна од првих земља у Европи која је добила свој грађански законик. Неоспорно је да је Хаџић био под снажним утицајем аустријског права, али је поједине одредбе прилагодио потребама српског народа. Како би то постигао, одређене институте преузео је из обичајног права, иако их је сматрао превазиђеним, а видљиве су и примесе римског, француског, па и османског права. Посебност Српског грађанског законика, представљају одредбе којима се уређује право наслеђивања женске деце, питање породичне задруге, као и право првенствене куповине. Хаџићев рад и допринос српском праву, често је оспораван и критикован, али је доказано да је Јован Хаџић успео да правно регулише бројна питања српског патријархалног друштва. У раду ћемо настојати да истакнемо улогу и значај Јована Хаџића у самој кодификацији Српског грађанског законика, на његову имплементацију у законодавство и унапређење правног, али и друштвеног живота уопште. Хаџић је био изузетан познавалац права, које је свесно прилагодио потребама тадашњег српског друштва. Значај његовог рада, потврђује и чињеница да су поједине одредбе Српског грађанског законика опстале до данас.
Референце
PRIMARY SOURCES:
Građanski zakonik za Knjažestvo Srbiju iz 1844.godine. Geca Kon, Beograd 1934. Jovan Hadžić, Dissertatio inauguralis juridica de causis matrimonium dissociantibus, juxta disciplinam Orthodoxae Ecclesiae Christi Orientalis; Inauguralna pravna disertacija o uzrocima razvoda braka, prema učenju Istočne pravoslavne crkve Hristove, Matica srpska, Novi Sad 2010.
SECONDARY SOURCES:
Samir Aličić, Valentina Cvetković Đorđević, Collective farming community (zadruga) in Serbian Civil Code of 1844 and the Roman law 2024.
Sima Avramović, “The Serbian Civil Code of 1844: a Battleground of Legal Traditions”, Konflikt und Koexistenz. Die Rechtsordnungen im 19. und 20. Jahrhundert, Bd. II – Serbien und Bosnien Herzegowina, Max-Planck-Institut für europäische Rechtsgeschichte, Frankfurt am Mein 2017, 379–482.
Јеlena Danilović, „Srpski građanski zakonik i rimsko pravo”, Sto pedeset godina od donošenja Srpskog građanskog zakonika (1844-1994), ur. Miodrag Jovičić, SANU, Beograd 1996.
Andra Đorđević, Privatno pravo I, Beograd 1893.
Slobodan Jovanović, „Jovan Hadžić”, Političke i pravne rasprave, Beograd 1908.
Slobodan Jovanović, „Jovan Hadžić”, Iz naše istorije i književnosti, Beograd 1931.
Vladimir Kapor, „Jovan Hadžić kao pisac zakona u Srbiji”, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 61/1976.
Miraš Kićović, Jovan Hadžić (Miloš Svetić), Novi Sad 1930.
Ljubomirka Krkljuš, Pravna istorija srpskog naroda, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2007.
Ljubomirka Krkljuš, „Donošenje Zakonika građanskog za Kneževinu Srbiju”, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 64/6, 1994.
Radoš Ljušić, Istorija srpske državnosti II, SANU, Novi Sad 2001.
Antun Malenica, „Rimska pravna tradicija u srpskom pravu”, Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. XXXVIII, br. 2 tom 1, 2004, 116-138.
Lazar Marković, Građansko pravo I, Opšti deo i stvarno pravo, Beograd 1927.
Dimitrije Matić, Objašnjenje Građanskog zakonika za Knjažestvo srbsko I–IV, Beograd 1850–1851.
Zoran Mirković, „Uvodna pravila i uvođenje u život Srpskog građanskog zakonika”, Srpski građanski zakonik – 170 godina, Milena Polojac, Zoran S. Mirković and Marko Đurđević (ed.), Belgrade 2014.
Dušan Nikolić, „O Hadžićevom projektu Srpskog građanskog zakonika”, Jovan Hadžić, Inauguralna pravna disertacija o uzrocima razvoda braka, prema učenju Istočne pravoslavne crkve Hristove, Matica srpska, Novi Sad 2010.
Tomica Nikčević, Postanak i pokušaj prerade Građanskog zakonika Kneževine Srbije, Beograd 1971.
Miodrag Orlić, „Pokušaji da se donese novi građanski zakonik”, Srpski građanski zakonik – 170 godina, Milena Polojac, Zoran S. Mirković and Marko Đurđević (ed.), Beograd 2014.
Marko Pavlović, „Položaj žene po srpskom građanskom zakoniku”, Sto pedeset godina od donošenja Srpskog građanskog zakonika (1844-1994), Miodrag Jovičić (ed.), Beograd 1996.
Milena Polojac „Srpski građanski zakonik i odredbe o prisvajanju divljih životinja: recepcija izvornog rimskog prava”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 2/2012.
Čedomir Popov, „Jovan Hadžić:Osnivač Matice Srpske”, Jovan Hadžić, Inauguralna pravna disertacija o uzrocima razvoda braka, prema učenju Istočne pravoslavne crkve Hristove, Matica srpska, Novi Sad 2010, 136-142.
Uroš Stanković, „Hiljadu osamsto četrdeset šesta – naslednopravni položaj ženske dece po treći put na dnevnom redu”, Srpski građanski zakonik – 170 godina, Milena Polojac, Zoran S. Mirković and Marko Đurđević (ed.), Beograd 2014.
Vojislav Stanimirović, „Snaga običaja – porodica u Srpskom građanskom zakoniku između starog i novog”, Sto pedeset godina od donošenja Srpskog građanskog zakonika (1844-1994), ed. Miodrag Jovičić, Beograd 1996.
Vladimir Stojančević, „Srpska nacionalna revolucija i obnova države od kraja XVIII veka do 1839”, Istorija srpskog naroda V/2, SKZ Beograd 1981.
Valentina Cvetković-Đorđević, „Sadržina i značaj uvoda srpskog Građanskog zakonika iz 1844. godine i austrijskog Građanskog zakonika iz 1811. godine”, Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije, knjiga 12, Stevan Lilić (ur.), Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet, Beograd 2022.
Pavle Šeroglić, „Pregled Zakonika Građanskog za knjaževstvo Serbiju 25. marta 1844. Obnarodovanog”, Bačka vila, Novi Sad 1844.
Vera Petrić, „Poreklo Srpskog građanskog zakonika i njegov značaj u stvaranju pravnog sistema buržoaske Srbije”, Zbornik Istorijskog muzeja Srbije 5/1968, 79–91, https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-169.pdf.
V. Vodinelić, „Sto pedeset godina kasnije: šta je još živo u Srpskom građanskom zakoniku?”, Srpska akademija nauke i umetnosti, Beograd 1996, 390.
