ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ПРЕДОСНОВИ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА ЗА КРАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВИЈУ

  • Симо ИЛИЋ

Apstrakt

У раду је разматран правни положај жене у првој Југославији, са нагласком на предложене реформе у Предоснови грађанског законика. Правни поредак Југославије није био јединствен, па се положај жене разликовао између шест правних подручја. Изложен је кратак приказ стања законодавства на правним подручјима са нагласком на неповољним нормама које су захтевале реформу. Дата је детаљна анализа текста Предоснове којим је предвиђена пуна пословна способност жене, једнакост у наслеђивању женске и мушке деце, као и побољшан наследноправни положај надживелог брачног друга. Као недостатак предлога истакнуто је усвајање ублаженог режима одвојених имовина, уместо режима заједничке имовине, као и умањена родитељска права мајке. Као изузеци од правила Предоснове изложени су проблем посебног сељачког наследног права и примена шеријатског права за муслиманску мањину. Разматрани су и ставови правне теорије о начелним питањима положаја жене. У закључку је анализирана прикладност норми Предоснове у контексту социјалних и политичких прилика у првој Југославији.

Reference

ИЗВОРИ:

Додатак споменици Трећег конгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Сарајеву, Priređivački odbor Trećeg kongresa pravnika, Sarajevo 1928.

Законик Данила Првог, https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/knjaz_danilozakonik_c.html, приступљено 23. јула 2020.

Законик трговачки за Књажевство Србију, http://digital.bms.rs/ebiblioteka/ publications/view/3310, приступљено 15. маја 2020.

Закон о старатељству, Грађански законик Краљевине Србије са кратким објашњењима од др Лазара Марковића, Геца Кон, Београд 1921.

Закон о уређењу шеријатских судова и о шеријатским судијама, Геца Кон, Београд 1929.

Зборник грађанских законика старе Југославије, Графички завод – Титоград, Титоград 1960.

Предоснова грађанског законика за Краљевину Југославију, Државна штампарија Краљевине Југославије, Београд 1934.

Споменица Првог конгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Удружење правника, Београд 1926.

Трговачки закон за Краљевину Југославију, Геца Кон, Београд 1937.

Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије, Нова књига, Београд 1988.

ЛИТЕРАТУРА:

Бертолд Ајзнер, „О опћем грађанском праву у Босни и Херцеговини”, прештампано из Архива за правне и друштвене науке, Београд 1920.

Бертолд Ајзнер, „Питање изједначења женидбеног и наследног права”, Архив за правне и друштвене науке, књ. 8, 5–6/1924, 431–442.

Bertold Eisner, „Privatno – pravni položaj žene po današnjem pravu Jugoslavije i njegovo uređenje u jedinstvenom Građanskom zakoniku za Jugoslaviju”, Споменица Мауровићу, прва књига, Глобус, Београд 1934, 325–419.

Bertold Eisner, „Šerijatsko pravo i naš jedinstveni građanski zakonik”, Правосуђе, посебан отисак из броја 6 за јул 1936.

Bertold Eisner, Mladen Pliverić, Mišljenja o Predosnovi građanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju, Pravničko društvo, Zagreb 1937.

Драгољуб Аранђеловић, Неколико речи о миразу, спреми и удомљењу по нашем Грађанском законику; О одговорности државе и чиновника према трећим лицима за штету, коју чиновник учини у вршењу званичне дужност, Геца Кон, Београд 1912.

Драгољуб Аранђеловић, „О изједначењу мушких и женских сродника у законском наслеђивању”, Збирка расправа, Геца Кон, Београд 1926, 105–118.

Драгољуб Аранђеловић, „Реформа пословне способности удате жене по француском и нашем грађанском законику”, Архив за правне и друштвене науке, књ. 45, 2/1934, 89–98.

Неда Божиновић, Женско питање у Србији у XIX и XX веку, Деведесетчетврта / Жене у црном, Београд 1996.

Ана Божић, Положај жене у приватном праву, Млада Србија, Београд 1939.

Hazif A. Bušatlić, „Bračni položaj supruge u bračnom, imovinskom i nasljednom pravu”, Споменица за 3. главну скупштину Kонгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Стални одбор конгреса, Загреб 1927, 194–198.

Hazif Abdulah Bušatlić, Porodično i nasledno pravo muslimana, Sarajevo 1926.

Абдулах Бушатлић, „Човијек и жена”, Архив за правне и друштвене науке, књ. 11, 4/1925, 303–308.

Вукашин Вукашиновић, „Имовинско-правни статус женске у Црној Гори”, Архив за правне и друштвене науке, књ. 46, 1–2/1934, 7–14.

Александра Вулетић, „Власт мушкараца, покорност жена – између идеологије и праксе”, Ана Столић, Ненад Макуљевић (ур.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку: од краја осамнаестог века до почетка Првог светског рата, Clio, Београд 2006, 112–132.

Александра Вулетић, „Брачна политика у Кнежевини Србији. Између традиционализма и модернизма”, Историјски часопис, књ. 47, 2008, 283–298.

Марија Драшкић, Олга Поповић-Обрадовић, „Правни положај жене према српском Грађанском законику (1844–1946)”, Латинка Перовић (ур.), Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века 2, Институт за новију историју Србије, Београд 1998, 11–25.

Симо Илић, „Правни положај ванбрачне деце у првој Југославији”, Весник правне историје, 1/2020, 248–282.

https://doi.org/10.51204/HLH_20109A

Момчило Исић, „Дете и жена на селу у Србији између два светска рата”, “Жене и деца – 4. Србија у модернизацијским процесима XIX и XX века, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд 2006, 131–159.

Михајло Јовановић, „Положај жене у брачном, имовинском и наследном праву”, Споменица за 3. главну скупштину Конгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Стални одбор конгреса, Загреб 1927, 153–175.

Слободан Јовановић, Политичке и правне расправе, БИГЗ, Београд 1990.

Фикрет Карчић, Шеријатски судови у Југославији 1918–1941, Факултет исламских наука у Сарајеву, Сарајево 2005.

Mira Kočonda – Vodvarka, „Žena pred Građanskim Zakonom u Hrvatskoj i Slavoniji”, Женски покрет, књ. 1, 11–12/1921, 344–351.

Гордана Кривокапић-Јовић, „“Друштво за просвећивање жене и заштиту њених права“ – Радикали и женско право гласа после Првог светског рата”, Латинка Перовић (ур.), Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века – 2. положај жене као мерило модернизације, Институт за новију историју Србије, Београд 1998, 299–308.

Stanko Lapajne, „Треба ли уједначити мушко и женско потомство у праву наслеђа – referat”, Споменица Првог конгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Удружење правника, Београд 1926, 116–121.

Stanko Lapajne, „Pravni položaj supruge u bračnome, imovinskome i nasljednome pravu”, Споменица за 3. главну скупштину Kонгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Стални одбор конгреса, Загреб 1927, 176.

Gerda Lerner, The Creation of Patriarchy, Oxford University Press, New York – Oxford 1986.

Радомир Лукић, „Наше ново право и сељачко друштво”, Глас Српске академије наука и уметности, Одељење друштвених наука, 15/1971, 146–159.

Aneta Mainkas, „Треба ли уједначити мушко и женско потомство у праву наслеђа – koreferat”, Споменица Првог конгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Удружење правника, Београд 1926, 126–129.

Čedomir Marković, „Predosnova građanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju”, Spomenica Dolencu, Kreku, Kušeju i Škerlju, Jugoslovenska tiskara, Ljubljana 1936, 298–441.

Ivan Maurović, Izvještaj o Predosnovi građanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju, St. Kugli, Zagreb 1934.

Јован Мијушковић, „Истраживање ванбрачног очинства по црногорском законодавству”, Бранич, 1–9/1929, 6–12.

Јасмина Милановић, „Одбор госпођа „Књегиња Љубица“ 1899–1942”, Историја 20. века, 1/2015, 23–33.

https://doi.org/10.29362/ist20veka.2015.1.mil.23-33

Јасмина В. Милановић, Женско друштво (1875–1942), Институт за савремену историју / Службени гласник, Београд 2020.

Иво Милић, „Треба ли уједначити мушко и женско потомство у праву наслеђа – кореферат”, Споменица Првог конгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Удружење правника, Београд 1926, 121–126.

Иво Милић, „Положај жене у брачном, брачно–имовинском и наследном праву”, Споменица за 3. главну скупштину Kонгреса правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Стални одбор конгреса, Загреб 1927, 186–193.

Драгомир Милојевић, „Наследно право по пројектном Грађанском Законику”, Архив за правне и друштвене науке, књ. X, 5–6/1925, 411–417.

Зоран Мирковић, „Кодификовање грађанског законика нове државе и његово место у историји европских кодификација”, Борис Беговић, Зоран Мирковић (ур.), Сто година од уједињења – формирање државе и права, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020, 267–300.

Мирјана Обрадовић, „Удружење универзитетски образованих жена у Југославији 1927–1941. године”, Латинка Перовић (ур.), Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века – 2. положај жене као мерило модернизације, Институт за новију историју Србије, Београд 1998, 252–262.

Живојин Перић, „Један нов рад на кодификацији права”, Архив за правне и друштвене науке, књ. 10, 6/1911, 409–443.

Живојин Перић, „Човек и жена: један покушај из области женског питања”, Архив за правне и друштвене науке, књ. 4, 5–6/1922, 321–348.

Живојин Перић, „Нацрт законских прописа о Законском (Интестатском) Наслеђивању у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (израђен у

Стал. Законодавном Савету при Министарству Правде) са претходном примедбом и објашњењима”, Архив за правне и друштвене науке, књ. 14, 5/1927, 415–431.

Живојин Перић, „Жена у Српском грађанском законику”, Архив за правне и друштвене науке, књ. XVI (XXXIII), 1/1928, 6–31.

Живојин Перић, Лично брачно право по српском Грађанском законику, Геца Кон, Београд 1934.

Живојин Перић, Образложење §§ 1–319 Предоснове грађанског законика за Краљевину Југославију, Министарство правде, Београд 1939.

Латинка Перовић (ур.), Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века – 2. положај жене као мерило модернизације, Институт за новију историју Србије, Београд 1998.

Лепосава Петковић, „Жена пред законом у Србији”, Женски покрет, књ. 1, 11–12/1921, 337–344.

Јован Пивнички, Неколико напомена поводом Предоснове грађанског законика за Краљевину Југославију, 1936.

Бранка Прпа-Јовановић, „Процеси модернизације и положај жене у Србији током XIX и прве половине XX вијека”, Србија у модернизацијским процесима XX века, Институт за новију историју Србије, Београд 1994, 361–365.

Vesna Radovčić, „Pokušaj kodifikacije građanskog prava u staroj Jugoslaviji: Predosnova građanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju”, Radovi 7, Sveučilište u Zagrebu / Institut za hrvatsku povijest, Zagreb 1975, 249–307.

Милан Ристовић (ур.), Приватни живот код Срба у двадесетом веку, Clio, Београд 2007.

Војислав Станимировић, Брак и брачна давања, Правни факултет Универзитета у Београду / Службени гласник, Београд 2006.

Војислав Станимировић, „Снага обичаја – породица у српском Грађанском законику између старог и новог”, Милена Полојац, Зоран Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020, 145–165.

Ана Столић, Ненад Макуљевић (ур.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку: од краја осамнаестог века до почетка Првог светског рата, Clio, Београд 2006.

Ана Столић, Сестре Српкиње: појава покрета за еманципацију жена и феминизма у Краљевини Србији, Evoluta, Београд 2015.

Ана Столић, „Грађанке и сељанке: ставови представница покрета за еманципацију жена о женама на селу почетком 20. века”, Недељко В. Радосављевић, Снежана Томић (ур.), Село Балкана: континуитети и промене кроз историју, Историјски институт Београд / Музеј на отвореном „Старо село” Сирогојно, Београд 2017, 179–190.

Ана Столић, „Између национализма и интернационализма: Српкиње на конгресима организација Међународног женског покрета до Првог светског рата”, Историјски часопис, 67/2018, 311–340.

Урош Станковић, „Хиљаду осамсто четрдесет шеста – наследноправни положај женске деце по трећи пут на дневном реду”, М. Полојац, З. Мирковић, М. Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020, 407–416.

Дубравка Стојановић, „Жене „у смислу разумевања нашег народа“: случај жена стручњака у Србији 1902–1913”, Латинка Перовић (ур.), Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века – 2. положај жене као мерило модернизације, Институт за новију историју Србије, Београд 1998, 239–251.

Estelle Freedman, No Turning Back; The History of Feminism and the Future of Womеn, A Ballantine Book, New York 2002.

Ferdo Čulinović, Državnopravna historija jugoslovenskih zemalja XIX i XX vijeka, Školska knjiga, Zagreb 1959.

Сава Шапчанин, Неколике примедбе на предоснову Грађанског законика за Краљевину Југославију, Напредак, Београд 1937.

Алозија Штеби, „Жена пред Грађанским Законом у Словеначкој”, Женски покрет, књ. 1, 11–12/1921, 351–362.

Objavljeno
03.06.2021
Kako citirati
ИЛИЋ, С. (2021). ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ПРЕДОСНОВИ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА ЗА КРАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВИЈУ. Vesnik Pravne Istorije / Herald of Legal History, 1(2). https://doi.org/10.51204/HLH_20208A
Broj časopisa
Sekcija
Članci