Упутство за ауторе са правилима цитирања

Упутство за ауторе са правилима цитирања можете преузети на овом линку.

Дефиниција ауторства
Ауторство уживају они појединци који су дали значајан допринос у концепцији, дизајну, реализацији или интерпретацији истраживачког рада. Ови доприноси морају бити довољни да оправдају означавање појединца као аутора. Ауторство се утврђује у складу са критеријумима које је поставио Committee on Publication Ethics (COPE), који укључују:
• Значајан допринос концепцији или дизајну рада, или прибављању, анализи или интерпретацији података.
• Писање или ревидирање рукописа са значајним интелектуалним садржајем.
• Коначно одобрење верзије која ће бити објављена.
• Сагласност се да преузме одговорност за све аспекте рада.
Аутори морају задовољити све ове критеријуме, док они који не доприносе значајно истраживању или припреми рукописа не би требало да буду наведени као аутори.

Одговорност аутора
Сваки аутор треба да:
• Осигура тачност и интегритет рада у целости. Аутори морају преузети одговорност за садржај рукописа, старајући се да сви његови аспекти буду научно исправни и етички спроведени.
• Обелодани потенцијалне сукобе интереса. Аутори морају открити све финансијске или личне везе које би могле утицати на њихов радни учинак.
• Обезбеди поштовање етичких смерница у истраживању.
• Пружи детаље о доприносима коаутора. Аутори су дужни да евентуално појасне своје специфичне доприносе истраживачком процесу и припреми рукописа.
• Буде одговоран за садржај рада. Аутори треба да буду спремни да одговоре на питања и решавају било какве проблеме или недоумице у вези са радом, како током процеса рецензије, тако и након објављивања.

Одговорност аутора који се дописује са Редакцијом
Аутор који се дописује са Редакцијом има додатне обавезе, укључујући:
• Комуникацију са часописом: Кореспондирајући аутор се бави сваком преписком у вези са рукописом, укључујући његово подношење, ревизију и коначно прихватање.
• Подношење рукописа. Кореспондирајући аутор осигурава да су рукопис и сви повезани материјали (нпр. допунски фајлови, изјава о ауторству) поднети у складу са смерницама часописа.
• Споразум аутора. Кореспондирајући аутор мора да потврди да су коаутори сагласни са подношењем и да је редослед аутора ваљан.
• Управљање потенцијалним споровима. Кореспондирајући аутор ће бити основна тачка контакта за било какве спорове у вези са ауторством, и одговоран је за решавање проблема на фер и транспарентан начин.

Изјава о коауторству
Часопис ће по правилу објављивати радове највише два коаутора. Приликом предаје рада, коаутори одговарајућом изјавом потврђују да су дали значајан допринос у концепцији или дизајну рада, односно у прикупљању, анализи или тумачењу података за рад. Поред одговорности за делове рада које су урадили, они морају бити у могућности да идентификују друге делове рада за које је одговоран коаутор, и да имају поверење у интегритет доприноса својих коаутора.

Признавање доприноса који нису ауторски
Иако би ауторство требало да буде ограничено на оне који испуњавају ЦОПЕ критеријуме, особе које су дале значајан допринос, али не испуњавају услове за ауторство, могу бити признате у одговарајућем одељку рукописа. То укључује:
• Саветнике или менторе који су пружили смернице али нису директно доприносили нацрту истраживања, прикупљању података или писању рукописа.
• Техничко или административно особље које је допринело истраживању али није испунило услове за ауторство.
• Изворе финансирања, уз навођење броја гранта и финансијску институцију.
Захвалности не треба да укључују особе које су пружиле само повремени савет или подршку, осим ако не испуњавају критеријуме значајног доприноса.

Управљање потенцијалним споровима око ауторства
Ако случајно дође до спора око ауторства, треба предузети следеће кораке:
• Отворена комуникација. Коаутори би требало најпре да покушају да реше проблем интерно, уз поштен и отворен дијалог.
• Ескалација. Ако спор око ауторства остане нерешен, у решавање спора може да се укључи и часопис. У таквим случајевима, од коаутора ће бити затражено да пруже детаљан доказ о својим доприносима како би се одредила права ауторства.
• COPE смернице. У случају озбиљних спорова, часопис ће се позвати на смернице COPE, укључујући одговарајуће консултације.

Без ауторских накнада или новчане користи од публиковања
Часопис не наплаћује ауторима никакве накнаде за подношење, обраду или објављивање рукописа.

Интелектуална својина и ауторска права
• Интелектуална својина: Аутори треба да се старају да свака интелектуална својина настала током истраживања, укључујући патенте или изуме, буде ваљано обелодањена. То може подразумевати добијање сагласности од стране одговарајуће институције или спонзора пре подношења рукописа.
• Ауторска права и лиценце: Рукописи који се подносе часопису биће објављени под CC BY лиценцом (Creative Commons Attribution License). То значи да други могу да користе и дистрибуирају рад, под условом да признају ауторство изворних аутора. Аутори задржавају ауторска права на свом раду, али подношењем дају часопису право да га објави под CC BY лиценцом.
CC BY лиценца омогућава другима да:
• Копирају, дистрибуирају и прилагођавају рад (укључујући комерцијалне сврхе) уз обавезно признавање доприноса изворних аутора.
• Праве измене и модификације на раду, укључујући преводе, деривате или адаптације.

Етика истраживања и публиковања
Сви аутори морају да се придржавају највиших стандарда истраживачке и издавачке етике, што укључује:
• Интегритет у истраживању. Аутори морају тачно извештавати о истраживачким резултатима, без манипулације или фалсификовања података. Све грешке или нетачности идентификоване након објављивања морају бити брзо исправљене.
• Плагирање. Аутори морају обезбедити да је њихов рад потпуно оригиналан и обавезни су да ваљано цитирају сав материјал, податке или идеје који нису њихови. Плагијат, укључујући аутоплагијат – строго је забрањен.
• Фалсификовање и фабриковање података. Свака форма лажирања или фалсификовања података је строго забрањена. Аутори морају обезбедити да њихово истраживање буде у складу са принципима поштења и транспарентности.

Сукоб интереса
Аутори су дужни да открију све финансијске, професионалне или личне односе који би могли бити схваћени као утицај на истраживање и његове резултате. То може укључивати:
• Финансијске везе, као што су средства, запослење, консултантске накнаде или власништво акција.
• Личне везе (сукоби произашли из породичних или блиских личних односа).
• Академске сукобе, укључујући професионално ривалство или конкуренцију у односу на ресурсе.
Изјаве о евентуалним сукобима интереса треба да буду дате приликом подношења рукописа и ажуриране током процеса рецензије и објављивања.

Закључак
Придржавање ових смерница осигурава да ауторство буде додељено онима који су дали значајан допринос истраживању, да истраживање испуњава етичке стандарде и да су права и одговорности аутора јасни и поштовани. Аутори треба пажљиво да прочитају ова упутства пре подношења рукописа и осигурају да њихово истраживање буде у складу са свим применљивим истраживачким и етичким правилима и издавању.

ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА

Часопис Crimen објављује првенствено радове на српском и енглеском језику. По изузетку, Редакција ће размотрити објављивање радова и на другим језицима. Радови подлежу анонимним рецензијама. Аутори су обавезни да се претходно упознају са научном политиком часописа, правилима етике и злоупотребама у публиковању, доступним на интернет страницама часописа.

Обим рукописа (без апстраката на српском и енглеском језику) начелно не би требало да прелази 1,5 ауторски табак (до 45.000 словних знакова, укључујући празнине). Рукопис треба писати латиницом, у програму Microsoft Word (формат .docx) или LibreOffice Writer (формат .odt), у фонту Times New Roman, уз размак између редова у основном тексту и фуснотама (line spacing) 1.5, величина фонта 12 за основни текст и 10 за текст фуснота, уз нумерацију страница арапским бројевима.

На почетку рукописа треба ставити име и презиме и афилијацију аутора (односно коаутора), и страницу електронске поште (величина фонта 12). Након тога се ставља наслов текста (величина фонта 14, центрирано, великим словима и подебљано).

Затим следи апстракт текста на српском језику, обима до највише 250 речи (величина фонта 11) и до пет појмова као кључних речи, које одговарају садржини рукописа и прикладне су за индексирање. На крају рукописа треба ставити списак литературе, у којем треба одвојити академске изворе од прописа, судских пресуда, статистичких годишњака и тсл.

Ако се рукопис предаје на српском језику, иза списка литературе треба ставити резиме (до 500 речи) и кључне речи (до пет појмова) на енглеском језику. Ако се рад објављује на страном језику, аутор је обавезан да достави апстракт, резиме (summary) и кључне речи на том језику, док ће Редакција обезбедити њихов превод на српски језик.

На крају рада наводи се детаљан списак литературе (величина фонта), сложен према абецедном реду презимена аутора. Иза списка литературе треба ставити резиме и кључне речи на енглеском језику (величина фонта 11).

Поднаслови треба да буду нумерисани арапским бројевима на следећи начин:
1. ПРВИ ПОДНАСЛОВ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА (величина фонта 12, центрирано)
1.1. Други поднаслов (величина фонта 12, прво слово велико, поравнато по левој маргини)
1.1.1. Трећи поднаслов (величина фонта 12, курзив, прво слово велико, поравнато по левој маргини)

Цитирање књига
Приликом првог цитирања књиге, у фусноти се наводи прво слово имена аутора и пуно презиме, година издања (у косој загради), назив дела (курзив), место издања и број стране текста (уз скраћеницу p. од латинске речи pagina, односно pp. ако се наводи више страница).
C. Roxin /2006/, Strafrecht. Allgemeiner Teil. Band I., München, pp. 212–213.
У случају поновљеног цитирања довољно је навести прво слово имена аутора и пуно презиме, скраћеницу op. cit. (курзив, од латинског израза opus citatum – у претходно цитираном делу) и број странице текста.
C. Roxin, op. cit., p. 214.
Ако цитирање истог дела иде узастопно, треба ставити скраћеницу ibid. (курзив, од латинског израза ibidem – на истом месту).
C. Roxin, ibid., p. 215.
У детаљнијем списку литературе који се наводи на крају рукописа (према абецедном реду), уноси се пуно презиме и име аутора, година издања (у косој загради), пун назив дела са поднасловом (курзив), место издања и издавач.
Roxin Claus /2006/: Strafrecht. Allgemeiner Teil. Band I. Grundlagen. Der Aufbau der Verbrechenslehre, München: C. H. Beck.

Цитирање чланака у часописима
Приликом првог цитирања чланка, у фусноти се наводи прво слово имена аутора и пуно презиме, година издања (у косој загради), назив чланка, назив часописа (курзив), број часописа (симбол №), као и број странице текста (уз скраћенице p. или pp.).
D. Milovanović /2014/, Revisiting societal reaction (labeling) by way of quantum holographic theory, Crimen, № 2, p. 124.
У случају поновљеног цитирања довољно је навести прво слово имена аутора и пуно презиме, скраћеницу op. cit. (курзив) и број странице текста.
D. Milovanović, op. cit., p. 125.
Ако цитирање истог чланка иде узастопно, треба ставити скраћеницу ibid. (курзив).
D. Milovanović, ibid., p. 127.
У детаљнијем списку литературе који се наводи на крају рукописа (према абецедном реду), уноси се пуно презиме и име аутора, година издања (у косој загради), пун назив чланка (са поднасловом), назив часописа (курзив) и година излажења, број часописа (симбол №) и распон страница чланка.
Milovanović Dragan /2014/: Revisiting societal reaction (labeling) by way of quantum holographic theory, Crimen 5, № 2, 123–135.

Цитирање чланака у зборницима
Приликом првог цитирања чланка, у фусноти се наводи прво слово имена аутора и пуно презиме, година издања (у косој загради), назив чланка, (уз скраћеницу in: или u:) назив зборника (курзив), место издања, као и број странице текста (уз скраћенице p. или pp.).
E. Stanley /2007/, Towards a criminology for human rights, in: Expanding the Criminological Imagination: Critical readings in criminology, London, p. 170.
У случају поновљеног цитирања довољно је навести прво слово имена аутора и пуно презиме, скраћеницу op. cit. (курзив) и број странице текста.
E. Stanley, op. cit., p. 175.
Ако цитирање истог чланка иде узастопно, треба ставити скраћеницу ibid. (курзив).
E. Stanley, ibid., p. 177.
У детаљнијем списку литературе који се наводи на крају рукописа (према абецедном реду), уноси се пуно презиме и име аутора, година издања (у косој загради), пун назив чланка (са поднасловом), (уз скраћеницу in: или u:) назив зборника (курзив), пуно презиме и прво слово имена уредника (уз скраћеницу ed. или ur., у округлој загради), место издања и издавач, као и распон страница чланка у зборнику.
Stanley Elizabeth /2007/, Towards a criminology for human rights, in: Expanding the Criminological Imagination: Critical readings in criminology (Barton A. et al., eds.), London: Willan, 168–197.

Цитирање прилога у коментарима
Слично треба цитирати и прилоге у коментарима, с тим што се уместо назива прилога (који овде по правилу изостаје) наводи број члана који се коментарише. Ако се ради о електронском извору, уместо странице може се навести број пасуса члана који се коментарише.
A. Stajić /1986/, Član 31, u: Komentar Krivičnog zakona SFRJ, Beograd, p. 162.
A. Stajić, op. cit., p. 162.
A. Stajić, ibid., p. 163.
У детаљном списку литературе ту није неопходно наводити број члана и распон страница прилога у коментару.
Stajić Aleksandar /1986/, u: Komentar Krivičnog zakona SFRJ (Srzentić N., ur.), Beograd: Savremena administracija.

Цитирање коауторских радова
Ако се цитира коауторски рад (до три коаутора), наводе се имена и презимена свих коаутора, према поменутим правилима.
Đ. Ignjatović, G. Meško, op. cit., p. 27.
Ако има више од три коаутора, наводи се само први коаутор, уз скраћеницу et al. (од латинског израза et alii – и други).
H. Malm et al. /2008/: Ethics, Pandemics, and the Duty to Treat, American Journal of Bioethics, № 8, p. 17.

Цитирање више радова истог аутора
Ако се цитира више радова истог аутора, приликом поновљеног цитирања треба, осим одговарајуће скраћенице (op. cit. или ibid.), навести и годину издања.
Z. Stojanović /2012/, op. cit., p. 324.
Z. Stojanović /2020/, op. cit., p. 55.

Цитирање правних прописа и судских одлука
У погледу прописа и судске праксе препоручује се цитирање према националном методу. Пун извор прописа у службеном гласилу наводи се само приликом првог помињања прописа, уз означавање у наставку текста евентуално коришћене скраћенице. У списку литературе не треба наводити судске одлуке и прописе.
„Službeni glasnik RS”, br. 113/2017, u daljem tekstu ZSPNFT.
Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 789/15 od 16. oktobra 2015, Paragraf Lex.

АЛТЕРНАТИВА

За библиографске напомене у текстовима из ванправних дисциплина може се користити модификовани APA стил.
Један аутор: von Lampe, 2019: 220
Два аутора: McLaughlin, Muncie, 2013: 12
Више од три аутора: Piche et al., 2024: 45
Истовремено навођење више аутора и дела: Barak, 2020: 77; Passas, 2023: 5
Више радова истог аутора објављених исте године: Farrington, 2020: 525; Farrington, 2020a: 358
Поновно издање: Felson, [1994] 2011: 57
Дело без аутора: Crimen, 2024: 256