Упутство за ауторе са правилима цитирања

Дефиниција ауторства
Ауторство уживају они појединци који су дали значајан допринос у концепцији, дизајну, реализацији или интерпретацији истраживачког рада. Ови доприноси морају бити довољни да оправдају означавање појединца као аутора. Ауторство се утврђује у складу са критеријумима које је поставио Committee on Publication Ethics (COPE), који укључују:
• Значајан допринос концепцији или дизајну рада, или прибављању, анализи или интерпретацији података.
• Писање или ревидирање рукописа са значајним интелектуалним садржајем.
• Коначно одобрење верзије која ће бити објављена.
• Сагласност се да преузме одговорност за све аспекте рада.
Аутори морају задовољити све ове критеријуме, док они који не доприносе значајно истраживању или припреми рукописа не би требало да буду наведени као аутори.

Одговорност аутора
Сваки аутор треба да:
• Осигура тачност и интегритет рада у целости. Аутори морају преузети одговорност за садржај рукописа, старајући се да сви његови аспекти буду научно исправни и етички спроведени.
• Обелодани потенцијалне сукобе интереса. Аутори морају открити све финансијске или личне везе које би могле утицати на њихов радни учинак.
• Обезбеди поштовање етичких смерница у истраживању.
• Пружи детаље о доприносима коаутора. Аутори су дужни да евентуално појасне своје специфичне доприносе истраживачком процесу и припреми рукописа.
• Буде одговоран за садржај рада. Аутори треба да буду спремни да одговоре на питања и решавају било какве проблеме или недоумице у вези са радом, како током процеса рецензије, тако и након објављивања.

Одговорност аутора који се дописује са Редакцијом
Аутор који се дописује са Редакцијом има додатне обавезе, укључујући:
• Комуникацију са часописом: Кореспондирајући аутор се бави сваком преписком у вези са рукописом, укључујући његово подношење, ревизију и коначно прихватање.
• Подношење рукописа. Кореспондирајући аутор осигурава да су рукопис и сви повезани материјали (нпр. допунски фајлови, изјава о ауторству) поднети у складу са смерницама часописа.
• Споразум аутора. Кореспондирајући аутор мора да потврди да су коаутори сагласни са подношењем и да је редослед аутора ваљан.
• Управљање потенцијалним споровима. Кореспондирајући аутор ће бити основна тачка контакта за било какве спорове у вези са ауторством, и одговоран је за решавање проблема на фер и транспарентан начин.

Изјава о коауторству
Часопис ће по правилу објављивати радове највише два коаутора. Приликом предаје рада, коаутори одговарајућом изјавом потврђују да су дали значајан допринос у концепцији или дизајну рада, односно у прикупљању, анализи или тумачењу података за рад. Поред одговорности за делове рада које су урадили, они морају бити у могућности да идентификују друге делове рада за које је одговоран коаутор, и да имају поверење у интегритет доприноса својих коаутора.

Признавање доприноса који нису ауторски
Иако би ауторство требало да буде ограничено на оне који испуњавају ЦОПЕ критеријуме, особе које су дале значајан допринос, али не испуњавају услове за ауторство, могу бити признате у одговарајућем одељку рукописа. То укључује:
• Саветнике или менторе који су пружили смернице али нису директно доприносили нацрту истраживања, прикупљању података или писању рукописа.
• Техничко или административно особље које је допринело истраживању али није испунило услове за ауторство.
• Изворе финансирања, уз навођење броја гранта и финансијску институцију.
Захвалности не треба да укључују особе које су пружиле само повремени савет или подршку, осим ако не испуњавају критеријуме значајног доприноса.

Управљање потенцијалним споровима око ауторства
Ако случајно дође до спора око ауторства, треба предузети следеће кораке:
• Отворена комуникација. Коаутори би требало најпре да покушају да реше проблем интерно, уз поштен и отворен дијалог.
• Ескалација. Ако спор око ауторства остане нерешен, у решавање спора може да се укључи и часопис. У таквим случајевима, од коаутора ће бити затражено да пруже детаљан доказ о својим доприносима како би се одредила права ауторства.
• COPE смернице. У случају озбиљних спорова, часопис ће се позвати на смернице COPE, укључујући одговарајуће консултације.

Без ауторских накнада или новчане користи од публиковања
Часопис не наплаћује ауторима никакве накнаде за подношење, обраду или објављивање рукописа.

Интелектуална својина и ауторска права
• Интелектуална својина: Аутори треба да се старају да свака интелектуална својина настала током истраживања, укључујући патенте или изуме, буде ваљано обелодањена. То може подразумевати добијање сагласности од стране одговарајуће институције или спонзора пре подношења рукописа.
• Ауторска права и лиценце: Рукописи који се подносе часопису биће објављени под CC BY лиценцом (Creative Commons Attribution License). То значи да други могу да користе и дистрибуирају рад, под условом да признају ауторство изворних аутора. Аутори задржавају ауторска права на свом раду, али подношењем дају часопису право да га објави под CC BY лиценцом.
CC BY лиценца омогућава другима да:
• Копирају, дистрибуирају и прилагођавају рад (укључујући комерцијалне сврхе) уз обавезно признавање доприноса изворних аутора.
• Праве измене и модификације на раду, укључујући преводе, деривате или адаптације.

Етика истраживања и публиковања
Сви аутори морају да се придржавају највиших стандарда истраживачке и издавачке етике, што укључује:
• Интегритет у истраживању. Аутори морају тачно извештавати о истраживачким резултатима, без манипулације или фалсификовања података. Све грешке или нетачности идентификоване након објављивања морају бити брзо исправљене.
• Плагирање. Аутори морају обезбедити да је њихов рад потпуно оригиналан и обавезни су да ваљано цитирају сав материјал, податке или идеје који нису њихови. Плагијат, укључујући аутоплагијат – строго је забрањен.
• Фалсификовање и фабриковање података. Свака форма лажирања или фалсификовања података је строго забрањена. Аутори морају обезбедити да њихово истраживање буде у складу са принципима поштења и транспарентности.

Сукоб интереса
Аутори су дужни да открију све финансијске, професионалне или личне односе који би могли бити схваћени као утицај на истраживање и његове резултате. То може укључивати:
• Финансијске везе, као што су средства, запослење, консултантске накнаде или власништво акција.
• Личне везе (сукоби произашли из породичних или блиских личних односа).
• Академске сукобе, укључујући професионално ривалство или конкуренцију у односу на ресурсе.
Изјаве о евентуалним сукобима интереса треба да буду дате приликом подношења рукописа и ажуриране током процеса рецензије и објављивања.

Закључак
Придржавање ових смерница осигурава да ауторство буде додељено онима који су дали значајан допринос истраживању, да истраживање испуњава етичке стандарде и да су права и одговорности аутора јасни и поштовани. Аутори треба пажљиво да прочитају ова упутства пре подношења рукописа и осигурају да њихово истраживање буде у складу са свим применљивим истраживачким и етичким правилима и издавању.

ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА

Часопис Crimen објављује првенствено радове на српском и енглеском језику. Радови подлежу анонимним рецензијама. Аутори су обавезни да се претходно упознају са научном политиком часописа, правилима етике и злоупотребама у публиковању, доступним на интернет страницама часописа.

Обим рукописа (без апстраката на српском и енглеском језику) начелно не би требало да прелази 1,5 ауторски табак (до 45.000 словних знакова, укључујући празнине). Рукопис треба писати латиницом, у програму Microsoft Word (формат .docx) или LibreOffice Writer (формат .odt), у фонту Times New Roman, уз размак између редова у основном тексту и фуснотама (line spacing) 1.5, величина фонта 12 за основни текст и 10 за текст фуснота, уз нумерацију страница арапским бројевима.

На почетку рукописа треба ставити име и презиме и афилијацију аутора (односно коаутора), и страницу електронске поште (величина фонта 12). Након тога се ставља наслов текста (величина фонта 14, центрирано, великим словима и подебљано).

Затим следи апстракт текста на српском језику, обима до највише 250 речи (величина фонта 11) и до пет појмова као кључних речи, које одговарају садржини рукописа и прикладне су за индексирање. На крају рукописа треба ставити списак литературе, у којем треба одвојити академске изворе од прописа, судских пресуда, статистичких годишњака и тсл.

Ако се рукопис предаје на српском језику, иза списка литературе треба ставити резиме (до 500 речи) и кључне речи (до пет појмова) на енглеском језику. Ако се рад објављује на страном језику, аутор је обавезан да достави апстракт, резиме (summary) и кључне речи на том језику, док ће Редакција обезбедити њихов превод на српски језик.

На крају рада наводи се детаљан списак литературе (величина фонта), сложен према абецедном реду презимена аутора. Иза списка литературе треба ставити резиме и кључне речи на енглеском језику (величина фонта 11).

Поднаслови треба да буду нумерисани арапским бројевима на следећи начин:
1. ПРВИ ПОДНАСЛОВ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА (величина фонта 12, центрирано)
1.1. Други поднаслов (величина фонта 12, прво слово велико, поравнато по левој маргини)
1.1.1. Трећи поднаслов (величина фонта 12, курзив, прво слово велико, поравнато по левој маргини)

Цитирање књига

Приликом првог цитирања наводи се име и презиме аутора, наслов књиге, (место: издавач и година издања), цитирана страница. У библиографији се наводи пуно презиме и име, наслов књиге, место издања, издавач и година издања.
Ф: Claus Roxin, Strafrecht. Allgemeiner Teil, Band I (München: C.H.Beck, 2006), 212–213.
У случају поновљеног цитирања наводи се пуно презиме, наслов дела (уколико је дугачак скраћени наслов) и број странице текста.
Roxin, Strafrecht. Allgemeiner Teil, 259.
Roxin, Strafrecht, 259.
Ако се ради узастопно цитирање истог аутора треба ставити скраћеницу ibid. (од латинског израза ibidem – на истом месту).
Ibid., 260.
Б: Roxin Claus. Strafrecht. Allgemeiner Teil. Band I. München: C.H.Beck, 2006.

Цитирање поглавља у књигама

Ф: Име и презиме аутора, „наслов поглавља“, наслов књиге, име и презиме уредника (место издања: издавач и година), страна.
Зоран Стојановић, „Прогањање – ново кривично дело у Кривичном законику Србије“, у Казнена реакција у Србији VII, ур. Ђорђе Игњатовић (Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, 2017), 5.
У следећем цитирању истог рада навести презиме, „наслов“ (уколико је дугачак скраћени наслов) и страницу.

Стојановић, „Прогањање – ново кривично дело у Кривичном законику Србије“, 8.
Стојановић, „Прогањање“, 8.

Б: Стојановић, Зоран. „Прогањање – ново кривично дело у Кривичном законику Србије“. У Казнена реакција у Србији VII, ур. Ђорђе Игњатовић. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, 2017.

Цитирање превода књига

Име и презиме аутора, наслов књиге, прев., име и презиме (место издања: издавач, година), страна.

Ф: Жан Прадел, Компаративно кривично право – санкције, прев. проф. др Обрад Перић (Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, 2009), 77.

Б: Прадел, Жан. Компаративно кривично право – санкције. Превео проф. др Обрад Перић. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, 2009.

Цитирање чланака у часописима

Приликом првог цитирања наводи се име и презиме аутора, „наслов чланка“, наслов часописа, година излажења, број, свеска (година): страна.

Ф: Travis Hirschi, Michael Gottfredson, “Age and the Explanation of Crime”, The American Journal of Sociology 89, no. 3 (новембар 1983): 555.

Ако се поново цитира исти рад навести презиме, наслов дела под наводницима (уколико је дугачак скраћени наслов) и страну.
Hirschi, Gottfredson, “Age and the Explanation of Crime“, 580.

У библиографији се наводи презиме, име, име и презиме. „Наслов рада“. Назив часописа година излажења, број, свеска (година): странице.

Б: Hirschi, Travis, Michael Gottfredson. “Age and the Explanation of Crime.” The American Journal of Sociology 89, no. 3 (новембар 1983): 552–584.

Цитирање прилога у коментарима

Слично треба цитирати и прилоге у коментарима, с тим што се уместо назива прилога (који овде по правилу изостаје) наводи број члана који се коментарише. Ако се ради о електронском извору, уместо странице може се навести број пасуса члана који се коментарише.

Ф: Александар Стајић, Члан 31, у: Коментар Кривичног закона СФРЈ, ур. Никола Срзентић (Београд: Савремена администрација, 1978), 162.
У детаљном списку литературе ту није неопходно наводити број члана и распон страница прилога у коментару.
Б: Стајић Александар. У Коментар Кривичног закона СФРЈ, ур. Никола Срзентић. Београд: Савремена администрација, 1978.

Цитирање коауторских радова

Ако се цитира коауторски рад (до три коаутора), наводе се имена и презимена свих коаутора, према поменутим правилима. Ако има више од три коаутора, наводи се само први коаутор, уз скраћеницу ет ал. (од латинског израза ет алии – и други). У библиографији се наводе пуно презиме, име, име и презиме, име и презиме, име и презиме, и даље у складу са наведеним правилима цитирања.
Ф: Heidi Malm et al., “Ethics, Pandemics, and the Duty to Treat”, American Journal of Bioethics 8, no. 8 (август 2008): 17.

Б: Malm, Heidi, Thomas May, Leslie P. Francis, Saad B. Omer, Daniel A. Salmon, and Robert Hood. “Ethics, Pandemics, and the Duty to Treat.” American Journal of Bioethics 8, no. 8 (2008): 4–19.

Цитирање правних прописа и судских одлука

У погледу прописа и судске праксе препоручује се цитирање према националном методу. Пун извор прописа у службеном гласилу наводи се само приликом првог помињања прописа, уз означавање у наставку текста евентуално коришћене скраћенице. У списку литературе не треба наводити судску праксу и прописе.
Закон о одговорности правних лица за кривична дела, „Сл. гласник РС“, бр. 97/2008.
Решење Апелационог суда у Београду, Кж1 789/15 од 16. октобра 2015, Параграф Лекс.

Цитирање извештаја

Ф: Институција, Наслов извештаја италиком (Место: издавач, година).
United Nations Office on Drugs and Crime, Global Study on Homicide 2019 (Vienna: United Nations, 2019).
Б: Институција. Наслов извештаја италиком. Место: издавач, година.
United Nations Office on Drugs and Crime. Global Study on Homicide 2019. Vienna: United Nations, 2019.