Uputstvo za autore sa pravilima citiranja

Uputstvo za autore sa pravilima citiranja možete preuzeti na ovom linku.

Definicija autorstva
Autorstvo uživaju oni pojedinci koji su dali značajan doprinos u koncepciji, dizajnu, realizaciji ili interpretaciji istraživačkog rada. Ovi doprinosi moraju biti dovoljni da opravdaju označavanje pojedinca kao autora. Autorstvo se utvrđuje u skladu sa kriterijumima koje je postavio Committee on Publication Ethics (COPE), koji uključuju:
• Značajan doprinos koncepciji ili dizajnu rada, ili pribavljanju, analizi ili interpretaciji podataka.
• Pisanje ili revidiranje rukopisa sa značajnim intelektualnim sadržajem.
• Konačno odobrenje verzije koja će biti objavljena.
• Saglasnost se da preuzme odgovornost za sve aspekte rada.
Autori moraju zadovoljiti sve ove kriterijume, dok oni koji ne doprinose značajno istraživanju ili pripremi rukopisa ne bi trebalo da budu navedeni kao autori.

Odgovornost autora
Svaki autor treba da:
• Osigura tačnost i integritet rada u celosti. Autori moraju preuzeti odgovornost za sadržaj rukopisa, starajući se da svi njegovi aspekti budu naučno ispravni i etički sprovedeni.
• Obelodani potencijalne sukobe interesa. Autori moraju otkriti sve finansijske ili lične veze koje bi mogle uticati na njihov radni učinak.
• Obezbedi poštovanje etičkih smernica u istraživanju.
• Pruži detalje o doprinosima koautora. Autori su dužni da eventualno pojasne svoje specifične doprinose istraživačkom procesu i pripremi rukopisa.
• Bude odgovoran za sadržaj rada. Autori treba da budu spremni da odgovore na pitanja i rešavaju bilo kakve probleme ili nedoumice u vezi sa radom, kako tokom procesa recenzije, tako i nakon objavljivanja.

Odgovornost autora koji se dopisuje sa Redakcijom
Autor koji se dopisuje sa Redakcijom ima dodatne obaveze, uključujući:
• Komunikaciju sa časopisom: Korespondirajući autor se bavi svakom prepiskom u vezi sa rukopisom, uključujući njegovo podnošenje, reviziju i konačno prihvatanje.
• Podnošenje rukopisa. Korespondirajući autor osigurava da su rukopis i svi povezani materijali (npr. dopunski fajlovi, izjava o autorstvu) podneti u skladu sa smernicama časopisa.
• Sporazum autora. Korespondirajući autor mora da potvrdi da su koautori saglasni sa podnošenjem i da je redosled autora valjan.
• Upravljanje potencijalnim sporovima. Korespondirajući autor će biti osnovna tačka kontakta za bilo kakve sporove u vezi sa autorstvom, i odgovoran je za rešavanje problema na fer i transparentan način.

Izjava o koautorstvu
Časopis će po pravilu objavljivati radove najviše dva koautora. Prilikom predaje rada, koautori odgovarajućom izjavom potvrđuju da su dali značajan doprinos u koncepciji ili dizajnu rada, odnosno u prikupljanju, analizi ili tumačenju podataka za rad. Pored odgovornosti za delove rada koje su uradili, oni moraju biti u mogućnosti da identifikuju druge delove rada za koje je odgovoran koautor, i da imaju poverenje u integritet doprinosa svojih koautora.

Priznavanje doprinosa koji nisu autorski
Iako bi autorstvo trebalo da bude ograničeno na one koji ispunjavaju COPE kriterijume, osobe koje su dale značajan doprinos, ali ne ispunjavaju uslove za autorstvo, mogu biti priznate u odgovarajućem odeljku rukopisa. To uključuje:
• Savetnike ili mentore koji su pružili smernice ali nisu direktno doprinosili nacrtu istraživanja, prikupljanju podataka ili pisanju rukopisa.
• Tehničko ili administrativno osoblje koje je doprinelo istraživanju ali nije ispunilo uslove za autorstvo.
• Izvore finansiranja, uz navođenje broja granta i finansijsku instituciju.
Zahvalnosti ne treba da uključuju osobe koje su pružile samo povremeni savet ili podršku, osim ako ne ispunjavaju kriterijume značajnog doprinosa.

Upravljanje potencijalnim sporovima oko autorstva
Ako slučajno dođe do spora oko autorstva, treba preduzeti sledeće korake:
• Otvorena komunikacija. Koautori bi trebalo najpre da pokušaju da reše problem interno, uz pošten i otvoren dijalog.
• Eskalacija. Ako spor oko autorstva ostane nerešen, u rešavanje spora može da se uključi i časopis. U takvim slučajevima, od koautora će biti zatraženo da pruže detaljan dokaz o svojim doprinosima kako bi se odredila prava autorstva.
• COPE smernice. U slučaju ozbiljnih sporova, časopis će se pozvati na smernice COPE, uključujući odgovarajuće konsultacije.

Bez autorskih naknada ili novčane koristi od publikovanja
Časopis ne naplaćuje autorima nikakve naknade za podnošenje, obradu ili objavljivanje rukopisa.

Intelektualna svojina i autorska prava
• Intelektualna svojina: Autori treba da se staraju da svaka intelektualna svojina nastala tokom istraživanja, uključujući patente ili izume, bude valjano obelodanjena. To može podrazumevati dobijanje saglasnosti od strane odgovarajuće institucije ili sponzora pre podnošenja rukopisa.
• Autorska prava i licence: Rukopisi koji se podnose časopisu biće objavljeni pod CC BY licencom (Creative Commons Attribution License). To znači da drugi mogu da koriste i distribuiraju rad, pod uslovom da priznaju autorstvo izvornih autora. Autori zadržavaju autorska prava na svom radu, ali podnošenjem daju časopisu pravo da ga objavi pod CC BY licencom.
CC BY licenca omogućava drugima da:
• Kopiraju, distribuiraju i prilagođavaju rad (uključujući komercijalne svrhe) uz obavezno priznavanje doprinosa izvornih autora.
• Prave izmene i modifikacije na radu, uključujući prevode, derivate ili adaptacije.

Etika istraživanja i publikovanja
Svi autori moraju da se pridržavaju najviših standarda istraživačke i izdavačke etike, što uključuje:
• Integritet u istraživanju. Autori moraju tačno izveštavati o istraživačkim rezultatima, bez manipulacije ili falsifikovanja podataka. Sve greške ili netačnosti identifikovane nakon objavljivanja moraju biti brzo ispravljene.
• Plagiranje. Autori moraju obezbediti da je njihov rad potpuno originalan i obavezni su da valjano citiraju sav materijal, podatke ili ideje koji nisu njihovi. Plagijat, uključujući autoplagijat – strogo je zabranjen.
• Falsifikovanje i fabrikovanje podataka. Svaka forma lažiranja ili falsifikovanja podataka je strogo zabranjena. Autori moraju obezbediti da njihovo istraživanje bude u skladu sa principima poštenja i transparentnosti.

Sukob interesa
Autori su dužni da otkriju sve finansijske, profesionalne ili lične odnose koji bi mogli biti shvaćeni kao uticaj na istraživanje i njegove rezultate. To može uključivati:
• Finansijske veze, kao što su sredstva, zaposlenje, konsultantske naknade ili vlasništvo akcija.
• Lične veze (sukobi proizašli iz porodičnih ili bliskih ličnih odnosa).
• Akademske sukobe, uključujući profesionalno rivalstvo ili konkurenciju u odnosu na resurse.
Izjave o eventualnim sukobima interesa treba da budu date prilikom podnošenja rukopisa i ažurirane tokom procesa recenzije i objavljivanja.

Zaključak
Pridržavanje ovih smernica osigurava da autorstvo bude dodeljeno onima koji su dali značajan doprinos istraživanju, da istraživanje ispunjava etičke standarde i da su prava i odgovornosti autora jasni i poštovani. Autori treba pažljivo da pročitaju ova uputstva pre podnošenja rukopisa i osiguraju da njihovo istraživanje bude u skladu sa svim primenljivim istraživačkim i etičkim pravilima i izdavanju.

PRAVILA CITIRANJA

Časopis Crimen objavljuje prvenstveno radove na srpskom i engleskom jeziku. Po izuzetku, Redakcija će razmotriti objavljivanje radova i na drugim jezicima. Radovi podležu anonimnim recenzijama. Autori su obavezni da se prethodno upoznaju sa naučnom politikom časopisa, pravilima etike i zloupotrebama u publikovanju, dostupnim na internet stranicama časopisa.

Obim rukopisa (bez apstrakata na srpskom i engleskom jeziku) načelno ne bi trebalo da prelazi 1,5 autorski tabak (do 45.000 slovnih znakova, uključujući praznine). Rukopis treba pisati latinicom, u programu Microsoft Word (format .docx) ili LibreOffice Writer (format .odt), u fontu Times New Roman, uz razmak između redova u osnovnom tekstu i fusnotama (line spacing) 1.5, veličina fonta 12 za osnovni tekst i 10 za tekst fusnota, uz numeraciju stranica arapskim brojevima.

Na početku rukopisa treba staviti ime i prezime i afilijaciju autora (odnosno koautora), i stranicu elektronske pošte (veličina fonta 12). Nakon toga se stavlja naslov teksta (veličina fonta 14, centrirano, velikim slovima i podebljano).

Zatim sledi apstrakt teksta na srpskom jeziku, obima do najviše 250 reči (veličina fonta 11) i do pet pojmova kao ključnih reči, koje odgovaraju sadržini rukopisa i prikladne su za indeksiranje. Na kraju rukopisa treba staviti spisak literature, u kojem treba odvojiti akademske izvore od propisa, sudskih presuda, statističkih godišnjaka i tsl.

Ako se rukopis predaje na srpskom jeziku, iza spiska literature treba staviti rezime (do 500 reči) i ključne reči (do pet pojmova) na engleskom jeziku. Ako se rad objavljuje na stranom jeziku, autor je obavezan da dostavi apstrakt, rezime (summary) i ključne reči na tom jeziku, dok će Redakcija obezbediti njihov prevod na srpski jezik.

Na kraju rada navodi se detaljan spisak literature (veličina fonta), složen prema abecednom redu prezimena autora. Iza spiska literature treba staviti rezime i ključne reči na engleskom jeziku (veličina fonta 11).

Podnaslovi treba da budu numerisani arapskim brojevima na sledeći način:
1. PRVI PODNASLOV VELIKIM SLOVIMA (veličina fonta 12, centrirano)
1.1. Drugi podnaslov (veličina fonta 12, prvo slovo veliko, poravnato po levoj margini)
1.1.1. Treći podnaslov (veličina fonta 12, kurziv, prvo slovo veliko, poravnato po levoj margini)

Citiranje knjiga
Prilikom prvog citiranja knjige, u fusnoti se navodi prvo slovo imena autora i puno prezime, godina izdanja (u kosoj zagradi), naziv dela (kurziv), mesto izdanja i broj strane teksta (uz skraćenicu p. od latinske reči pagina, odnosno pp. ako se navodi više stranica).
C. Roxin /2006/, Strafrecht. Allgemeiner Teil. Band I., München, pp. 212–213.
U slučaju ponovljenog citiranja dovoljno je navesti prvo slovo imena autora i puno prezime, skraćenicu op. cit. (kurziv, od latinskog izraza opus citatum – u prethodno citiranom delu) i broj stranice teksta.
C. Roxin, op. cit., p. 214.
Ako citiranje istog dela ide uzastopno, treba staviti skraćenicu ibid. (kurziv, od latinskog izraza ibidem – na istom mestu).
C. Roxin, ibid., p. 215.
U detaljnijem spisku literature koji se navodi na kraju rukopisa (prema abecednom redu), unosi se puno prezime i ime autora, godina izdanja (u kosoj zagradi), pun naziv dela sa podnaslovom (kurziv), mesto izdanja i izdavač.
Roxin Claus /2006/: Strafrecht. Allgemeiner Teil. Band I. Grundlagen. Der Aufbau der Verbrechenslehre, München: C. H. Beck.

Citiranje članaka u časopisima
Prilikom prvog citiranja članka, u fusnoti se navodi prvo slovo imena autora i puno prezime, godina izdanja (u kosoj zagradi), naziv članka, naziv časopisa (kurziv), broj časopisa (simbol №), kao i broj strane teksta (uz skraćenice p. ili pp.).
D. Milovanović /2014/, Revisiting societal reaction (labeling) by way of quantum holographic theory, Crimen, № 2, p. 124.
U slučaju ponovljenog citiranja dovoljno je navesti prvo slovo imena autora i puno prezime, skraćenicu op. cit. (kurziv) i broj strane teksta (samo brojem).
D. Milovanović, op. cit., p. 125.
Ako citiranje istog članka ide uzastopno, treba staviti skraćenicu ibid. (kurziv).
D. Milovanović, ibid., p. 127.
U detaljnijem spisku literature koji se navodi na kraju rukopisa (prema abecednom redu), unosi se puno prezime i ime autora, godina izdanja (u kosoj zagradi), pun naziv članka (sa podnaslovom), naziv časopisa (kurziv) i godina izlaženja, broj časopisa (simbol №) i raspon stranica članka.
Milovanović Dragan /2014/: Revisiting societal reaction (labeling) by way of quantum holographic theory, Crimen 5, № 2, 123–135.

Citiranje članaka u zbornicima
Prilikom prvog citiranja članka, u fusnoti se navodi prvo slovo imena autora i puno prezime, godina izdanja (u kosoj zagradi), naziv članka, (uz skraćenicu in: ili u:) naziv zbornika (kurziv), mesto izdanja, kao i broj strane teksta (uz skraćenice p. ili pp.).
E. Stanley /2007/, Towards a criminology for human rights, in: Expanding the Criminological Imagination: Critical readings in criminology, London, p. 170.
U slučaju ponovljenog citiranja dovoljno je navesti prvo slovo imena autora i puno prezime, skraćenicu op. cit. (kurziv) i broj strane teksta (samo brojem).
E. Stanley, op. cit., p. 175.
Ako citiranje istog članka ide uzastopno, treba staviti skraćenicu ibid. (kurziv).
E. Stanley, ibid., p. 177.
U detaljnijem spisku literature koji se navodi na kraju rukopisa (prema abecednom redu), unosi se puno prezime i ime autora, godina izdanja (u kosoj zagradi), pun naziv članka (sa podnaslovom), (uz skraćenicu in: ili u:) naziv zbornika (kurziv), puno prezime i prvo slovo imena urednika (uz skraćenicu ed. ili ur., u okrugloj zagradi), mesto izdanja i izdavač, kao i raspon stranica članka u zborniku.
Stanley Elizabeth /2007/, Towards a criminology for human rights, in: Expanding the Criminological Imagination: Critical readings in criminology (Barton A. et al., eds.), London: Willan, 168–197.

Citiranje priloga u komentarima
Slično treba citirati i priloge u komentarima, s tim što se umesto naziva priloga (koji ovde po pravilu izostaje) navodi broj člana koji se komentariše. Ako se radi o elektronskom izvoru, umesto stranice može se navesti broj pasusa člana koji se komentariše.
A. Stajić /1986/, Član 31, u: Komentar Krivičnog zakona SFRJ, Beograd, p. 162.
A. Stajić, op. cit., p. 162.
A. Stajić, ibid., p. 163.
U detaljnom spisku literature tu nije neophodno navoditi broj člana i raspon stranica priloga u komentaru.
Stajić Aleksandar /1986/, u: Komentar Krivičnog zakona SFRJ (Srzentić N., ur.), Beograd: Savremena administracija.

Citiranje koautorskih radova
Ako se citira koautorski rad (do tri koautora), navode se imena i prezimena svih koautora, prema pomenutim pravilima. Ako ima više od tri koautora, navodi se samo prvi koautor, uz skraćenicu et al. (od latinskog izraza et alii – i drugi).
Đ. Ignjatović, G. Meško, op. cit., p. 27.
H. Malm et al. /2008/: Ethics, Pandemics, and the Duty to Treat, American Journal of Bioethics, № 8, p. 17.

Citiranje više radova istog autora
Ako se citira više radova istog autora, prilikom ponovljenog citiranja treba, osim odgovarajuće skraćenice (op. cit. ili ibid.), navesti i godinu izdanja.
Z. Stojanović /2012/, op. cit., p. 324.
Z. Stojanović /2020/, op. cit., p. 55.

Citiranje pravnih propisa i sudskih odluka
U pogledu propisa i sudske prakse preporučuje se citiranje prema nacionalnom metodu. Pun izvor propisa u službenom glasilu navodi se samo prilikom prvog pominjanja propisa, uz označavanje u nastavku teksta eventualno korišćene skraćenice. U spisku literature ne treba navoditi sudsku praksu i propise.
„Službeni glasnik RS”, br. 113/2017, u daljem tekstu ZSPNFT.
Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 789/15 od 16. oktobra 2015, Paragraf Lex.

ALTERNATIVA

Za bibliografske napomene u tekstovima iz vanpravnih disciplina može se alternativno koristiti modifikovani APA stil.
Jedan autor: von Lampe, 2019: 220
Dva autora: McLaughlin, Muncie, 2013: 12
Više od tri autora: Piche et al., 2024: 45
Istovremeno navođenje više autora i dela: Barak, 2020: 77; Passas, 2023: 5
Više radova istog autora objavljenih iste godine: Farrington, 2020: 525; Farrington, 2020a: 358
Ponovno izdanje: Felson, [1994] 2011: 57
Delo bez autora: Crimen, 2024: 256