FRANCE AND THE KINGDOM OF SCS AT THE PEACE CONFERENCE IN PARIS
Abstract
The international position of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes in the post-war period was extremely difficult and complex. This was primarily due to the issues related to the dynamics and the very concept of unification of South Slavs, but also because of the situation on the European continent as a whole, which once again faced the redrawing of borders as a consequence of the disappearance of great empires – the Russian Empire, the Ottoman Empire, the Austro-Hungarian dual monarchy, and the German Empire – and the emergence of new states.
In such a turbulent period, political leaders and diplomats of the common state of Southern Slavs, which was founded on December 1, 1918, were expected to use the Paris Peace Conference to search for new diplomatic alliances, as well as to preserve the traditional ones, the alliance with France in particular. The representatives of the Kingdom had to strike a balance between abiding by the wishes and demands of the great powers and defending national interests, with the primary goal being to preserve the territories that the Kingdom of Serbia, as a victor of the Great War, liberated and united.
References
ИЗВОРИ:
Политика, https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/novine, приступљено 10. марта 2022. године.
Правда, https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/novine, приступљено 7. марта 2022. године.
ЛИТЕРАТУРА:
Ljiljana Aleksić-Pejković, „Francuska diplomatija i stvaranje Jugoslavije”, Stvaranje jugoslovenske države 1918, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1983.
Чедомир Антић, Неизабрана савезница: Велика Британија и Србија у Првом светском рату, Завод за уџбенике, Београд 2012.
Борис Беговић, „Економске одредбе Версајског мировног уговора: преиспитивање након једног века”, Нови Архив за правне и друштвене науке 1/2021.
Миле Бјелајац, „Ратни губици Србије у Првом светском рату ‒ контроверзе око бројева”, Токови историје 1/2021, 41–84.
Vuk Vinaver, Jugoslavija i Francuska između dva svetska rata (Da li je Jugoslavija bila francuski „satelit”), Institut za savremenu istoriju, Beograd 1985.
Роберт Герварт, Поражени: Крваво наслеђе Првог светског рата 1917‒1923 превео Дмитар Тасић), Службени гласник, Београд 2019.
Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић: српско-хрватски спор, Завод за уџбенике, Београд 2010.
Dragoljub R. Živojinović, „Velika Srbija ili Jugoslavija? Velika Britanija i jugoslovensko ujedinjenje 1914‒1918. godine”, Nikola B. Popović (ur.), Stvaranje jugoslovenske države 1918, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1983, 153–171.
Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790‒1918, књига 2, Просвета, Београд 1989.
Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања ‒ Историја Срба у новом веку (1492‒1992), Evro Book, Београд 2019.
Драгољуб Јовановић, Економске и друштвене последице рата у Србији (превео Владимир Павловић), Службени гласник, Београд 2018.
Слободан Јовановић, Политичке и правне расправе, књига 2, Геца Кон, Београд 1935, репринт: Просвета, Београд 2005.
Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845–1926 књига друга, Прометеј, Нови Сад 2019.
Гордана Кривокапић-Јовић, „Француска, Срби и хрватско питање”, Момчило Исић (ур.), Срби и Југославија: држава, друштво, политика, Институт за новију историју Србије, Београд 2007, 267–281.
Bogdan Krizman, Vanjska politika Jugoslavenske države 1918‒1941, Školska knjiga, Zagreb 1975.
Boris Kršev, „Ratne reparacije i njihova sudbina nakon Prvog svetskog rata – slučaj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, Civitas 1/2011, 9‒17.
Ратко Марковић, Уставно право, Универзитет у Београду ‒ Правни факултет, Београд 2020.
Бојан Милисављевић, „Спољнополитички аспекти уједињења”, Зоран Мирковић, Борис Беговић (прир.), Сто година од уједињења: формирање државе и права, Универзитет у Београду ‒ Правни Факултет, Београд 2020, 46‒52.
Зоран Мирковић, Српска правна историја, Универзитет у Београду ‒ Правни факултет, Београд 2019.
Андреј Митровић, Време нетрпељивих, Завод за уџбенике, Београд 2012.
Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату, Службени гласник, Београд 2018.
Андреј Митровић, Југославија на Конференцији мира 1919‒1920, Прометеј, Нови Сад 2019.
Michael S. Neiberg, The Treaty of Versailles, Oxford University Press, London 2017.
Стеван К. Павловић, Историја Балкана 1804‒1945 (превео Чедомир Антић), Clio, Beograd 2018.
Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 1918–1988, prva knjiga, Nolit-Beograd, Београд 1988.
Dragan Petrović, Francusko-srpski odnosi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2011.
Чедомир Попов, Од Версаја до Данцинга, Завод за уџбенике, Београд 2015.
Богдан Љ. Поповић, Дипломатска историја Србије, Завод за уџбенике, Београд 2010.
Branka Prpa, Srpski intelektualci i Jugoslavija 1918‒1929, Clio, Beograd 2018.
Мира Радојевић, Српски народ и Југословенска краљевина 1918‒1941, Српска књижевна задруга, Београд 2019.
Здењек Сладек, Мала Антанта 1919‒1938 (превео Владан Матић), Службени гласник, Београд 2019.
Stanislav Sretenović, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918‒1929, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2008.
Stanislav Sretenović, „Reparacije pobeđenih, dugovi pobednika: Slučaj Francuske i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslavije”, Filozofija i društvo 1/2009, 223‒243.
Ђорђе Станковић, Србија 1914‒1918: ратни циљеви, Прометеј, Нови Сад 2014.
Biljana Stojić, „Georges Clemenceau and creation of Yugoslavia”, Александар Растовић, Миљан Милкић (ур.), Крај Великог рата ‒ пут ка новој Европи, Институт за новију историју Србије, Београд 2020, 235–255.
Аdam Tuz, Potop: Velliki rat i prekrajanje svetskog poretka (prevela Radmila Ivanov), Clio, Beograd 2019.
