ФРАНЦУСКА И КРАЉЕВИНА СХС НА КОНФЕРЕНЦИЈИ МИРА У ПАРИЗУ
Apstrakt
Међународни положај Краљевине СХС у послератној Европи био је изузетно тежак и сложен, превасходно због самог тока и концепта уједињења јужнословенских народа на простору Балкана – али и због читаве ситуације која је владала на европском континенту, који се поново сусрео са прекрајањем граница нестанком великих империја (царске Русије, Османског царства, Аустроугарске монархије и Немачке) и настанком нових држава.
У таквом бурном периоду, од политичких чинилаца и дипломата заједничке државе Јужних Словена, која je настала 1. децембра 1918. године, очекивало се да на Конференцији мира у Паризу улажу напоре у потрази за новим дипломатским савезништвима, али и да очувају традиционална, као што је било савезништво са Француском, ради балансирања између жеља и захтева великих сила са једне и одбране националних интереса са друге стране. Основни циљ је свакако био очување територија које је Краљевина Србија као победница Великог рата ослободила а потом и ујединила.
Reference
ИЗВОРИ:
Политика, https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/novine, приступљено 10. марта 2022. године.
Правда, https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/novine, приступљено 7. марта 2022. године.
ЛИТЕРАТУРА:
Ljiljana Aleksić-Pejković, „Francuska diplomatija i stvaranje Jugoslavije”, Stvaranje jugoslovenske države 1918, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1983.
Чедомир Антић, Неизабрана савезница: Велика Британија и Србија у Првом светском рату, Завод за уџбенике, Београд 2012.
Борис Беговић, „Економске одредбе Версајског мировног уговора: преиспитивање након једног века”, Нови Архив за правне и друштвене науке 1/2021.
Миле Бјелајац, „Ратни губици Србије у Првом светском рату ‒ контроверзе око бројева”, Токови историје 1/2021, 41–84.
Vuk Vinaver, Jugoslavija i Francuska između dva svetska rata (Da li je Jugoslavija bila francuski „satelit”), Institut za savremenu istoriju, Beograd 1985.
Роберт Герварт, Поражени: Крваво наслеђе Првог светског рата 1917‒1923 превео Дмитар Тасић), Службени гласник, Београд 2019.
Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић: српско-хрватски спор, Завод за уџбенике, Београд 2010.
Dragoljub R. Živojinović, „Velika Srbija ili Jugoslavija? Velika Britanija i jugoslovensko ujedinjenje 1914‒1918. godine”, Nikola B. Popović (ur.), Stvaranje jugoslovenske države 1918, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1983, 153–171.
Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790‒1918, књига 2, Просвета, Београд 1989.
Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања ‒ Историја Срба у новом веку (1492‒1992), Evro Book, Београд 2019.
Драгољуб Јовановић, Економске и друштвене последице рата у Србији (превео Владимир Павловић), Службени гласник, Београд 2018.
Слободан Јовановић, Политичке и правне расправе, књига 2, Геца Кон, Београд 1935, репринт: Просвета, Београд 2005.
Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845–1926 књига друга, Прометеј, Нови Сад 2019.
Гордана Кривокапић-Јовић, „Француска, Срби и хрватско питање”, Момчило Исић (ур.), Срби и Југославија: држава, друштво, политика, Институт за новију историју Србије, Београд 2007, 267–281.
Bogdan Krizman, Vanjska politika Jugoslavenske države 1918‒1941, Školska knjiga, Zagreb 1975.
Boris Kršev, „Ratne reparacije i njihova sudbina nakon Prvog svetskog rata – slučaj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, Civitas 1/2011, 9‒17.
Ратко Марковић, Уставно право, Универзитет у Београду ‒ Правни факултет, Београд 2020.
Бојан Милисављевић, „Спољнополитички аспекти уједињења”, Зоран Мирковић, Борис Беговић (прир.), Сто година од уједињења: формирање државе и права, Универзитет у Београду ‒ Правни Факултет, Београд 2020, 46‒52.
Зоран Мирковић, Српска правна историја, Универзитет у Београду ‒ Правни факултет, Београд 2019.
Андреј Митровић, Време нетрпељивих, Завод за уџбенике, Београд 2012.
Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату, Службени гласник, Београд 2018.
Андреј Митровић, Југославија на Конференцији мира 1919‒1920, Прометеј, Нови Сад 2019.
Michael S. Neiberg, The Treaty of Versailles, Oxford University Press, London 2017.
Стеван К. Павловић, Историја Балкана 1804‒1945 (превео Чедомир Антић), Clio, Beograd 2018.
Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 1918–1988, prva knjiga, Nolit-Beograd, Београд 1988.
Dragan Petrović, Francusko-srpski odnosi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2011.
Чедомир Попов, Од Версаја до Данцинга, Завод за уџбенике, Београд 2015.
Богдан Љ. Поповић, Дипломатска историја Србије, Завод за уџбенике, Београд 2010.
Branka Prpa, Srpski intelektualci i Jugoslavija 1918‒1929, Clio, Beograd 2018.
Мира Радојевић, Српски народ и Југословенска краљевина 1918‒1941, Српска књижевна задруга, Београд 2019.
Здењек Сладек, Мала Антанта 1919‒1938 (превео Владан Матић), Службени гласник, Београд 2019.
Stanislav Sretenović, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918‒1929, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2008.
Stanislav Sretenović, „Reparacije pobeđenih, dugovi pobednika: Slučaj Francuske i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslavije”, Filozofija i društvo 1/2009, 223‒243.
Ђорђе Станковић, Србија 1914‒1918: ратни циљеви, Прометеј, Нови Сад 2014.
Biljana Stojić, „Georges Clemenceau and creation of Yugoslavia”, Александар Растовић, Миљан Милкић (ур.), Крај Великог рата ‒ пут ка новој Европи, Институт за новију историју Србије, Београд 2020, 235–255.
Аdam Tuz, Potop: Velliki rat i prekrajanje svetskog poretka (prevela Radmila Ivanov), Clio, Beograd 2019.
