Kazneni rasponi i represivnost krivičnog zakonodavstva

Uporednopravna analiza

Apstrakt

Cilj rada je da se utvrdi koliko propisani kazneni rasponi utiču na stepen represivnosti jednog krivičnog zakonika, a posebno Krivičnog zakonika Srbije, kao i da li se on, prema propisanim kaznama, može svrstati u krivične zakonike koji prelaze uobičajeni stepen represivnosti svojstven svakom krivičnom zakonodavstvu. U tom cilju preduzeto je uporednopravno istraživanje. Upoređujući propisane kazne za deset krivičnih dela u osam krivičnih zakonika evropskih zemalja sa KZ Srbije, došlo se do odgovora na ova dva pitanja. Iako, kada se ocenjuje stepen represivnosti jednog krivičnog zakonodavstva nije dovoljno imati u vidu samo propisane kaznene raspone, oni u značajnoj meri utiču na taj stepen i odražavaju represivne težnje krivičnog zakonodavca. Na pitanje da li KZ Srbije prelazi stepen represivnosti koji je svojstven svim krivičnim zakonicima, odgovor je potvrdan. Prema propisanim kaznama KZ Srbije je u odnosu na osam upoređivanih krivičnih zakonika u samom vrhu. Sa retkim izuzecima kod nekih upoređivanih krivičnih dela, on propisuje najstrože kazne. Iz toga se ne može doći do zaključka da su te kazne u KZ Srbije odraz nekih specifičnih kulturnih, političkih i drugih prilika, niti stvarnih potreba koje postoje u društvu. Ipak, podizanje stepena represivnosti putem propisivanja strogih kazni predstavlja određeni pokazatelj društvene i političke klime u Srbiji u poslednjoj deceniji u kojoj je ta tendencija došla do izražaja.