Казнени распони и репресивност кривичног законодавства

Упоредноправна анализа

Сажетак

Циљ рада је да се утврди колико прописани казнени распони утичу на степен репресивности једног кривичног законика, а посебно Кривичног законика Србије, као и да ли се он, према прописаним казнама, може сврстати у кривичне законике који прелазе уобичајени степен репресивности својствен сваком кривичном законодавству. У том циљу предузето је упоредноправно истраживање. Упоређујући прописане казне за десет кривичних дела у осам кривичних законика европских земаља са КЗ Србије, дошло се до одговора на ова два питања. Иако, када се оцењује степен репресивности једног кривичног законодавства није довољно имати у виду само прописане казнене распоне, они у значајној мери утичу на тај степен и одражавају репресивне тежње кривичног законодавца. На питање да ли КЗ Србије прелази степен репресивности који је својствен свим кривичним законицима, одговор је потврдан. Према прописаним казнама КЗ Србије је у односу на осам упоређиваних кривичних законика у самом врху. Са ретким изузецима код неких упоређиваних кривичних дела, он прописује најстроже казне. Из тога се не може доћи до закључка да су те казне у КЗ Србије одраз неких специфичних културних, политичких и других прилика, нити стварних потреба које постоје у друштву. Ипак, подизање степена репресивности путем прописивања строгих казни представља одређени показатељ друштвене и политичке климе у Србији у последњој деценији у којој је та тенденција дошла до изражаја.