NOTES ON THE LEGAL ORGANIZATION OF HOSPITALS IN MEDIEVAL SERBIA
Abstract
Medieval hospitals, and more broadly, health care in general, were in the beginnings accessible only to a small part of the population. They were created primarily for the needs of monks in large monastic centers, such as Hilandar and Studenica. Their organisation was regulated by the provisions of the typics, written under Roman influence, and adapted according to the circumstances of medieval Serbia. The mission of these institutions was primarily the healing of the sick, and over time, specialisation in the treatment of diseases and care for people with disabilities became more prominent. Data on their organisation, as well as on the status of hospital staff and patients comes from various legal, but also literary, archaeological and other sources. The level of medical knowledge of „hospital employees”, the appearance of doctors later on and special hospital administration greatly helped the development of hospital care, whose benefits would begin to be felt by the secular population, even before the emergence of city hospitals. Finally, in order for them to be able to perform their functions, it is necessary to considerthe regulation of their property, as well as its legal nature.
References
Евергетидски типик (Превод са старогрчког и коментари: Александар Стојановић), Манастир Студеница, 2020.
Свето писмо Старога и Новога Завјета: Библија (прев. Ђуро Даничић; Комисија Светог архијерејског синода СПЦ), Свети архијерејски синод СПЦ, Београд 2014.
Ђорђе Бубало (ур.), Душанов законик, Завод за уџбенике / Службени гласник, Београд 2010.
Матија Властар, Синтагма (прев. Татјана Суботин-Голубовић), Српска академија наука и уметности, Београд 2013.
Архиепископ Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских; Службе, Просвета, Београд 2008.
Александар Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Чигоја штампа, Београд 2003.
Синиша Мишић, Татјана Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Службени гласник / Историјски институт, Београд 2003.
Стојан Новаковић (прир.), Законски споменици српских држава средњега века, Српска краљевска академија, Београд 1912.
Стојан Новаковић (прир.), Матије Властара Синтагмат, Српска краљевска академија, Београд 1907.
Свети Сава, „Хиландарски типик”, Сабрани списи (прир. Димитрије Богдановић), Просвета / Српска књижевна задруга, Београд 1986.
Свети Сава, Сабрана дела (приредио и превео Томислав Јовановић), Српска књижевна задруга, Београд 1998.
Константин Филозоф, „Житије деспота Стефана Лазаревића”, Повест о словима; Житије деспота Стефана Лазаревића (прир. Гордана Јовановић), Просвета / Српска књижевна задруга, Београд 1989.
Григорије Цамблак, Књижевни рад у Србији, Просвета / Српска књижевна задруга, Београд 1989.
Станоје Бојанин, „Лечење биљем у средњовековној Србији. Основни преглед”, Годишњак за друштвену историју 1/2012, 7–34.
Станоје Бојанин, „Хиландарски медицински кодекс и научна медицина на средњовековном Балкану”, Studia Balcanica 32/2017, 277–296.
Алан Вотсон, Правни транспланти – приступ упоредном праву, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2010.
Мирјана Живојиновић, „Болница краља Милутина у Цариграду”, Зборник радова Византолошког института 16/1975, 105–117.
Анкица Јеленковић, Зоран Ранковић, „О устројству првих болница код Срба”, Брана Димитријевић (ур.), 800 година српске медицине, Infinitas / Српско лекарско друштво, Београд 2011, 25–34.
Реља В. Катић, Порекло српске средњевековне медицине, САНУ – Одељење медицинских наука, Београд 1981.
Реља В. Катић, Српска средњовековна медицина, Дечје новине, Горњи Милановац 1990.
Реља Катић, „Болница светога Саве у манастиру Студеници”, Catena Mundi:
о националном идентитету Срба. Књ. 4, Catena mundi, Београд 2020, 257–261.
Драгиша Милосављевић, „Феномен визнатијске болнице Св. Георгија у Дабру (Мажићима код Прибоја)”, Ниш и Византија II, Ниш 2004, 87–88.
Будимир Павловић, „Манастирске болнице у средњовековној Србији”, Црквене студије 1/2004, 381–388.
Лeoнтије Л. Павловић, „Српске манастирске болнице у доба Немањића”, Зборник Православног богословског факултета II/1951, 555–566.
Ignjat Reljin, Pregled istorije srednjovekovne medicine, Lito Ѕtudio, Novi Sad 2008.
Станоје Станојевић, „Нуклеус српског медицинског факултета у XIV веку”, Нешто из наше прошлости, Талија, Ниш 2020.
Сергије Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Немањићкој Србији”, Глас CLXVIII, Српска краљевска академија, Београд 1935, 81–135.
Радоје Чоловић, „Јован Аргиропул”, Брана Димитријевић (ур.), 800 година српске медицине, Infinitas / Српско лекарско друштво, Београд 2011, 35–42.
Марица Шупут, „Странопријемница”, Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд 1999, 715.
Вера Гавриловић, „Болнице”, Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд 1999, 54–56.
A.K, A.M.T, „Xenodochieon”, The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, New York 1991, 2208.
