ЦРТИЦЕ О ПРАВНОМ УРЕЂЕЊУ БОЛНИЦА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

  • Ђорђе СТЕПИЋ
Кључне речи: Болнице, Средњовековна Србија, Повеље и Типици, Право, Медицина

Сажетак

Средњовековне болнице – а, шире посматрано, и здравствена заштита у целини – своје почетке имају као институција доступна невеликом делу становништва. Оне се образују првенствено за потребе монаштва у великим манастирским центрима, попут Хиландара и Студенице. Њихова организација уређена је одредбама типика, писаним под ромејским утицајем, а прилагођеним приликама тадашње Србије. Мисија ових установа је у првом реду излечење, а с временом се уочава и њихова специјализација у погледу лечења болести и старања о лицима са телесним недостацима. Подаци о њиховом раду, организацији, као и о статусу болничког особља и пацијената долазе из различитих правних, али и књижевних, археолошких и других извора. Ниво медицинског знања „служитеља болничких” као и појављивање лекара и управника умногоме помажу развој неге у болницама, чије ће благодети почети да осећа и световно становништво, чак и пре настанка градских болница. Најпосле, да би се видело како су оне могле остваривати своје функције, потребно је размотрити њихово имовинско уређење, као и његову правну природу.

Author Biography

Ђорђе СТЕПИЋ

Аутор је студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду, djordje.stepic@ius.bg.ac.rs

Референце

Евергетидски типик (Превод са старогрчког и коментари: Александар Стојановић), Манастир Студеница, 2020.

Свето писмо Старога и Новога Завјета: Библија (прев. Ђуро Даничић; Комисија Светог архијерејског синода СПЦ), Свети архијерејски синод СПЦ, Београд 2014.

Ђорђе Бубало (ур.), Душанов законик, Завод за уџбенике / Службени гласник, Београд 2010.

Матија Властар, Синтагма (прев. Татјана Суботин-Голубовић), Српска академија наука и уметности, Београд 2013.

Архиепископ Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских; Службе, Просвета, Београд 2008.

Александар Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Чигоја штампа, Београд 2003.

Синиша Мишић, Татјана Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Службени гласник / Историјски институт, Београд 2003.

Стојан Новаковић (прир.), Законски споменици српских држава средњега века, Српска краљевска академија, Београд 1912.

Стојан Новаковић (прир.), Матије Властара Синтагмат, Српска краљевска академија, Београд 1907.

Свети Сава, „Хиландарски типик”, Сабрани списи (прир. Димитрије Богдановић), Просвета / Српска књижевна задруга, Београд 1986.

Свети Сава, Сабрана дела (приредио и превео Томислав Јовановић), Српска књижевна задруга, Београд 1998.

Константин Филозоф, „Житије деспота Стефана Лазаревића”, Повест о словима; Житије деспота Стефана Лазаревића (прир. Гордана Јовановић), Просвета / Српска књижевна задруга, Београд 1989.

Григорије Цамблак, Књижевни рад у Србији, Просвета / Српска књижевна задруга, Београд 1989.

Станоје Бојанин, „Лечење биљем у средњовековној Србији. Основни преглед”, Годишњак за друштвену историју 1/2012, 7–34.

Станоје Бојанин, „Хиландарски медицински кодекс и научна медицина на средњовековном Балкану”, Studia Balcanica 32/2017, 277–296.

Алан Вотсон, Правни транспланти – приступ упоредном праву, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2010.

Мирјана Живојиновић, „Болница краља Милутина у Цариграду”, Зборник радова Византолошког института 16/1975, 105–117.

Анкица Јеленковић, Зоран Ранковић, „О устројству првих болница код Срба”, Брана Димитријевић (ур.), 800 година српске медицине, Infinitas / Српско лекарско друштво, Београд 2011, 25–34.

Реља В. Катић, Порекло српске средњевековне медицине, САНУ – Одељење медицинских наука, Београд 1981.

Реља В. Катић, Српска средњовековна медицина, Дечје новине, Горњи Милановац 1990.

Реља Катић, „Болница светога Саве у манастиру Студеници”, Catena Mundi:

о националном идентитету Срба. Књ. 4, Catena mundi, Београд 2020, 257–261.

Драгиша Милосављевић, „Феномен визнатијске болнице Св. Георгија у Дабру (Мажићима код Прибоја)”, Ниш и Византија II, Ниш 2004, 87–88.

Будимир Павловић, „Манастирске болнице у средњовековној Србији”, Црквене студије 1/2004, 381–388.

Лeoнтије Л. Павловић, „Српске манастирске болнице у доба Немањића”, Зборник Православног богословског факултета II/1951, 555–566.

Ignjat Reljin, Pregled istorije srednjovekovne medicine, Lito Ѕtudio, Novi Sad 2008.

Станоје Станојевић, „Нуклеус српског медицинског факултета у XIV веку”, Нешто из наше прошлости, Талија, Ниш 2020.

Сергије Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Немањићкој Србији”, Глас CLXVIII, Српска краљевска академија, Београд 1935, 81–135.

Радоје Чоловић, „Јован Аргиропул”, Брана Димитријевић (ур.), 800 година српске медицине, Infinitas / Српско лекарско друштво, Београд 2011, 35–42.

Марица Шупут, „Странопријемница”, Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд 1999, 715.

Вера Гавриловић, „Болнице”, Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд 1999, 54–56.

A.K, A.M.T, „Xenodochieon”, The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, New York 1991, 2208.

Објављено
19.06.2023
Како цитирати
СТЕПИЋ, Ђ. (2023). ЦРТИЦЕ О ПРАВНОМ УРЕЂЕЊУ БОЛНИЦА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ. Весник правне историје / Herald of Legal History, 3(2). https://doi.org/10.51204/HLH_22201A
Bрој часописа
Секција
Чланци

Most read articles by the same author(s)